Страх од споредног сукоба на Блиском истоку, чекајући говор лидера Хезболаха

"У име Алаха, милостивог, самилосног позивамо вас да присуствујете свечаности на којој ће, у петак 3. новембра, говорити генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах."

Тако је Хезболах, организација од које у највећој мери зависи хоће ли Блиски исток упасти у замку потпуног рата или ће се смрт и разарање ограничити на Појас Газе, најавио говор лидера Хасана Насралаха, после серије сукоба са израелском војском у којима је страдало неколико десетина људи.

То ће бити први јавни наступ лидера Хезболаха од почетка рата у Појасу Газе, 7. октобра.

Истовремено, Хезболах је наставио да комуницира цитатима из Курана, па је овај пут навео: "И кад дође време прве од две претње, послаћемо против вас робове наше, силно моћне, они ће уздуж и попреко земљу вашу прегазити, и претња ће се испунити."

Иако се Хезболах, до сада, није озбиљније укључио у рат Палестинаца и Израелаца, ова најава се тумачи као озбиљна претња властима у Тел Авиву и најава могуће ескалације сукоба на граници између Либана и Израела.

Сукоби на овој граници, који у мањој или већој мери трају још од првог упада Хамасових специјалаца у Израел 7. октобра, у неколико су наврата до сада претили да прерасту у тотални рат, али су две стране, како се чини, у последњи час одустајале од масовнијих акција.

Ова уздржаност, сматрају западне дипломате, резултат је озбиљног притиска под којим се истовремено налазе обе стране – Израел и Хезболах, којима је различитим каналима поручено да ни по коју цену не покушавају да запале читав Блиски исток.

Израел је, до пре десетак дана, био спреман за серију превентивних напада на положаје Хезболаха и иранске Револуционарне гарде у Сирији и јужном Либану, али је премијер Бенјамин Нетанјаху од планова одустао после разговора са америчким председником Џозефом Бајденом.

Истовремено, и Хезболах је, посредством француске дипломатије, одустао од уласка у рат са Израелом, али остаје нејасно колико ће дуго ова организација успети да се уздржи од напада на Израелце.

Лидер Хезболаха је прошле седмице са челницима Хамаса и исламског џихада, Салехом ел Нуријем и Зијадом ел Нахалом, у Бејруту разматрао шта им је чинити како би на "међународном плану осигурали победу у Појасу Газе".

Најаве говора Хасана Насралаха подудариле су се са продором израелских оклопних возила кроз тактички важан пут којим је, суштински, Појас Газе пресечен на јужни и северни део.

На тај начин, сматрају посматрачи, драматично су смањене могућности Хамаса да утиче на даљи продор Израелаца, који ће тим коридором моћи да довлаче појачања за "проширену копнену операцију", како генералштаб у Тел Авиву зове инвазију Газе.

"Комбиноване снаге, укључујући пешадију и оклопне јединице трагају за палестинским оперативцима и откривају њихова скровишта, омогућавајући ваздухопловству да их нападне", рекао је портпарол израелске војске, контраадмирал Данијел Хагари.

Од почетка сукоба, у Појасу Газе страдало је више од 8.000 Палестинаца и 1.400 Израелаца, док је на хиљаде људи рањено. Осим у Гази, сукоби мањег интензитета тињају на Западној обали, али и на границама Израела са Либаном и Сиријом.

Израелске обавештајне службе већ годинама сматрају да је нови рат с Хезболахом неизбежан, због чега акција војске ни у ком случају не би утицала на ионако известан развој ситуације.

Опрезнији упозоравају да би, у случају озбиљног сукоба, Хезболах могао да на територији Израела испали чак 4.000 пројектила дневно, који би без проблема добацили до неколико градова, укључујући Хаифу.

Током рата 2006. године, израелско ваздухопловство је уништило неколико десетина Хезболахових пројектила пре него што је та организација уопште дошла у прилику да их лансира, али се ситуација од тада драматично променила, јер су Иранци у међувремену у регион допремили савременије пројектиле и радаре који су, наводно, распоређени дуж границе Либана и Сирије.