Европа страхује од рата на Блиском истоку и претњи Хезболаха, зашто је Француска најугроженија

Страх у Европи је додатно појачан  због недавних убистава у Белгији и Француској. Као одговор, више европских држава подигло је степен упозорења на терористичке нападе и пооштрило контроле граница. Напетости појачавају и претње Хезболаха: "Чувајте се ви европски злонамерници".

Колико је Хезболах реална опасност по Израел

Чедомир Божић истиче да је Хезболах јака организација у Либану са великом подршком Ирана, а колико је јак указује и чињеница да је настао након израелске инвазије и израелске окупације готово половине либанске територије 1982. године.

Године 2011. су такође, током Арапског пролећа, учествовали у сукобима са иранском војском у Ираку и Сирији. Имају и важан број места у парламенту Либана, чак 12 процената.

"То нам говори о њиховој снази. Међутим, колико су они опасни, говори њихова унутрашња динамика земље. Либански народ живи у једној друштвено-економској политичкој кризи, изазваном експлозијом Бејрута коју смо видели, као и последицама ковида 19. Дакле, народ тражи промене и народ жели промене. Колико год имају подршку Ирана, они имају много тога да изгубе", објашњава професор.

Указује и да, уколико их Израел нападне, имају све да изгубе, израелска реакција је такође нешто што ће остати.

"Хезболах је веома јак и њихов лидер каже да имају спремних 100.000 војника. Нисам сигуран колико у овом моменту представља реалну опасност по Израел", оцењује Божић.

Страх у Европи

Марија Ђорић сматра да рат на Блиском истоку, заправо значи рат у Европи и широм света.

Каже да се плаши, да та искра мржње, насиља и рата која је кренула на Блиском истоку, може да представља прави пожар, пре свега у Европи, али да је таргетирана и Америка.

"Јер видите, многи људи, пре свега они који су припадници муслиманске вероисповести и Арапи широм Европе и света, они ће се идентификовати са страдањем становништва у Гази. Јер заиста сад имамо таква страдања да се ово може подвести под дефиницију ратног злочина. Исто као што се и терористички напад који је радио Хамас може третирати ратним злочином и ту морамо да будемо фер када говоримо о тим стварима", истиче професорка.

Наводи да постоји поларизација, где се људи опредељују по принципу пријатељи-непријатељи.

"Дакле, ко је за Израел? Он је против Палестине, он је мој пријатељ, односно непријатељ, зависи којој страни припадате. И оно што примећујем јесте да се европске државе налазе у стању приправности", указује Ђорићева.

Она упозорава и да многи не воде рачуна о узроцима, шта је довело до тога. Највећу опасност од терористичких дела у Европи, према њеној оцени, имају земље попут Француске, јер то је земља која има највећу муслиманску популацију, по званичним статистикама око пет милиона, али реално много више.

"Али ту ће се, као један одговор на пораст тог религијског екстремизма јавити реакција екстремне деснице, што је по природи ствари очекивано, и ми ћемо, да вам кажем, имати у Европи један реципроцитет екстремизма и тероризма, где ће се Европа наћи у великом хаосу и Америка", упозорава Ђорићева.

Зашто је највише угрожена Француска

Француска је убрзо након најновијег терористичког акта појачала контролу на граници са Белгијом. Француски председник Емануел Макрон је рекао да је у питању “известан повратак исламског тероризма”.

Прогнозе су, наводи Божић да ће муслиманска популација нарасти до око 12 посто до 2050. године у тој земљи. Подсећа да је Француска од 1973. године највише напада претрпела и да је у њој страдало око 400 људи, а повређено 1.700.

Постоје, истиче, неке ствари које дубоко сметају исламским фундаменталистима у Француској.

"Француска је једна чврсто секуларна држава. Дакле, то се коси са било каквим идејама ислама о томе да ислам мора имати примарно место у држави. Такође, њихова култура је таква да они доста имају сатире заступљене и доста праве стрипове, карикатуре", истиче Божић.

Подсећа и на случај кад је Шарли ебдо објавио карикатуру Мухамеда, што је довело до напада на њихово уредништво у 2011. године.

"Оно што је ултимативно због чега Француска највише трпи нападе, јесте што је виде као препреку успостављању калифата, препреку успостављању муслиманске државе за све муслимане. Сигуран сам да је Макрон уверен да постоје и дубока антисемитска осјећања у Француској која и даље трају", закључује Божић.

Ђорићева такође потврђује да Француска треба да буде забринута и да је та држава организовала припаднике безбедносних снага на неколико критичних тачака.

То су, каже синагоге, јер би се, према њеном мишљењу, у наредном периоду могли очекивати напади на те симболе заправо и Палестинаца и Израелаца.

"Са друге стране можемо очекивати и пораст тог фундаментализма на јеврејској страни, па смо тако имали рецимо у Америци да је убијен један дечак зато што је Палестинац", сматра професорка.

Највиши степен безбедности и у другим државама

И европски званичници широм Европе, у Аустрији, и у Немачкој, излазе са мерама, најављују и већ улажу у борбу против илегалних миграната и преласка на илегалан начин граница.

Аустрија је подигла ниво упозорења на опасност од тероризма – у питању је такозвани "наранџасти кôд", односно други могући највиши степен безбедности.

Немачка је такође појачала безбедност. Берлин је понудио војну помоћ Израелу и обећао да ће сузбити подршку Хамасу у земљи.

Канцелар Олаф Шолц је нагласио је историјску одговорност Немачке за безбедност Израела.