Блиски исток гори – јесу ли подбацили израелски обавештајци

Напад Хамаса на Израел изненадио је цео свет – и политичаре, и војнике, и аналитичаре. Тешко да Хамас у овом тренутку има савезника у свету, осим Ирана.

Историчар проф. др Александар Животић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да су, када је почео рат у Украјини, многи мислили да је реч о локалном сукобу на истоку Европе, али да је сасвим јасно да је то био почетак једног дугог процеса – прекомпоновања геополитичке слике Европе, Блиског истока и читавог света.

"Сасвим је очигледно било, и сада се потврђује да ће се активирати низ неуралгичних тачака на планети. Блиски исток је једно од најнеуралгичнијих тачака готово читав један век. Иначе, што је важно напоменути, на 50. годишњицу почетка Октобарског рата, односно познатије као Јом Кипурског рата који је одредио судбину Блиског истока за наредних пола века, започео је напад Хамаса на Израел“, напомиње професор Животић.

Гост Јутарњег дневника подсећа да је у питању једна од најзаштићенијих граница на планети с препрекама, камерама, низом стражарских места, различитим базама. Најпре је уследио напад дроновима на израелску оклопну технику, затим је кроз границу буквално провалио велики број људи, од којих већина и није била наоружана и почели су да одводе таоце, било цивиле, било војнике, правдајући то чињеницом да је у израелским затворима затворено више од седам хиљада њихове браће, додаје историчар.

Да ли је израелска обавештајна служба заказала

Чувени израелски ракетни штит, позната „гвоздена купола“, који су развили на основу искуства дугогодишње борбе на Блиском истоку, сматра се готово идеалним.

Поред тога, израелска обавештајна служба сматра се једном од најпознатијих на планети, али се поставља питање да ли су у овом случају заказали. Професор Животић наводи да ће време показати да ли су заказали или не.

Сједињене Америчке Државе су одмах реаговале, обећавајући потребну помоћ. Али када је у питању Израел, ту материјална и војна помоћ није у првом плану, напомиње историчар. Ту је, како се истиче са америчке стране, пре свега размена обавештајних података. Што је за Израел изузетно важно.

Зашто је дошло до напада у овом тренутку

Спољнополитички коментатор Мирко Даутовић наводи да није јасно зашто се ово сада десило. Јасни су поводи, јасно је шта стоји иза Хамасове операције, али није сасвим јасно зашто су се у овом тренутку одлучили на то.

"Претпостављам да није случајно одабран датум почетка операције за јучерашњи дан, који, дакле, у том смислу, треба да буде наставак тог рата од пре 50 година и позив, наравно, Арапима да се уједине у нападу на Израел“, каже Даутовић.

Палестинци се нарочито боје приближавања арапских земаља Израелу и успостављања дипломатских контаката, што су седамдесетих и осамдесетих прво урадили Јордан и Египат, а у време председничког мандата Доналда Трампа, то су учинили и Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Мароко.

"Следећа велика арапска земља, изузетно битна, која је требало да призна Израел, јесте Саудијска Арабија. Дакле, министар израелски је био у посети Саудијској Арабији, служили су, дакле, прву јеврејску верску службу тамо прошле недеље и све је указивало на то да ће се Риад и Тел Авив међусобно признати. Хамас је, вероватно, желео овиме да потпуно умањи могућности таквог споразума и помирења између Арапа и Израела, што мислим да ће и успети, јер одмазда коју ће Израел спровести биће таква да ће онемогућити даље арапске земље да признају Израел“, сматра Даутовић.

Да ли ће у Појасу Газе доћи до етничког чишћења

Израел је најавио пуну контраофанзиву, нападе и из ваздуха и са копна, јер не може да дозволи да Појас Газе буде независна територија, напомиње аналитичар.

"То значи да они морају да заузму Појас Газе, без обзира на жртве које ће израелска страна имати, а најлакши начин да се та територија заузме је да се уништи урбани комплекс. Као што знамо и из рата сада у Украјини, изузетно је тешко ратовати у урбаним условима, зато је боље уништити целокупну урбану зону и онда ући са војском унутра. Премијер Нетањаху је јуче упозорио становнике Газе да се склоне одатле. Сад није баш јасно одакле, јер не могу да се склоне из Појаса Газе који је под блокадом. С једне стране Израел га држи у блокади, с друге стране Египат, значи, из њега ви не можете изаћи, то је огроман затвор“, истиче Даутовић.

Два милиона људи је скупљено на тако малој територији. Свака велика операција артиљерије, ракета која буде падала по том граду, нужно ће однети огроман број живота.

Ко су савезници Хамаса

Даутовић сматра да повезивање Хамаса са Русијом апсолутно не стоји. Не може Русија да буде кривац за сваку кризу у свету, посебно ако се узме у обзир да нема мотива да се замера Израелу, који је одбио да испоручи свој ракетни штит Украјини и држао се прилично умерено и на одстојању у погледу руско-украјинског сукоба.

"Једини савезник Хамаса у овом тренутку је заправо Иран, који јесте руски савезник, али није руски вазал. Дакле, они имају сопствену спољну политику, они имају сопствене циљеве који се донекле поклапају са руским, нарочито у смислу изазивања америчке хегемоније, али у неком тренутку ти се интереси разилазе и Иран има интерес да подржи исламски џихад и Хамас и Хезболлах, нарочито Хезболлах на Блиском истоку, као и агресивне милиције и односно паравојне снаге у Ираку. Међутим, они за то немају подршку Русије нужно“, напомиње спољнополитички аналитичар.

Што се тиче осталих арапских земаља, оне су или преслабе да би могле било што да ураде, или су већ савезници Израела. Земље које су директно окривиле Израел за ову кризу, јесу Кувајт и Катар, који иначе подржавају и финансирају Хамас. Међутим, њихова моћ није велика и искључиво је финансијска.

"Тако да у овој ситуацији Хамас је прилично сам, сем уколико Хезболах не одлучи да се он укључи у рат, са севера, пошто је Хезболах у јужном Либану. Али за сада нема индиција да је Хезболах спреман да се укључи. Лансирали су неке пројектиле на Израел јутрос, али то је далеко од онога што Хезболах може да приреди Израелу. Вероватно се само ради о, да кажем, симболичној подршци Хамасу“, закључује Даутовић.

Професор Животић наводи да што се тиче подршке Хамасу, подршка из Ирана је стигла и то на више начина. Није била само званична, већ и од стране јавности. Могли смо да видимо демонстрације на улицама, клицање против Израела у иранском парламенту.

"Иран свакако може да се укључи нарочито преко Хезболаха који делују у јужном Либану, који јесте шиитска организација, али и организација која има заиста много већу војну моћ од самог Хамаса. Дакле, они располажу по неким проценама сигурно између 10.000-12.000 бораца које би могли да употребе против Израела“, подсећа професор Животић.

Да ли ће бити занимљива улога Саудијске Арабије

Из Саудијске Арабије долазе гласови који иду у прилог подршке самом Хамасу, истиче гост Јутарњег дневника, али тек ће се видети како ће изгледати званична реакција када буде уобличена.

„Наравно, сад ће се свакако односи између осталих арапских земаља, дакле већине арапског света који су почели некако да се примирују и да иду ка некој врсти нормализације са самим Израелом, сада свакако не само поколебати, него и погоршати без обзира на ову уздржану реакцију. Значи да се може распламсати и букнути практично сукоб на читавом Блиском истоку“, сматра проф. др Александар Животић.