АфД јача, али не и десничарски ставови у Немачкој

Истраживање јавног мњења јасно показује да је немачко друштво у стању велике забринутости: 81 одсто грађана је тренутно забринуто за будућност, само 14 одсто има поуздања (да ће све бити добро).

Упоредиве вредности су измерене само још између 2003. и 2005. током фазе велике незапослености. Било је то у време другог мандата канцелара Герхарда Шредера (СПД) када је на власти била коалиција социјалдемократа и Зелених.

Ово су резултати испитивања јавног мњења Дојчландтренд екстра који је Инфратест димап спровео у име WDR-а – и који дубље продире у ставове и уверења гласача Алтернативе за Немачку (АфД).

Број десничара исти као 2016.

Десно-екстремистичка и изразито десничарска уверења нису порасла у оваквом расположењу – налазе се тачно на нивоу као и 2016.

Ради мерења личних политичких ставова, испитаницима је постављено шест научно признатих стандардних питања, на пример о односу према диктатури, националсоцијализму или ксенофобији. Питања и евалуација су идентични као 2016. године.

Према овој студији, 22 одсто испитаних може се сврстати у десничаре – 8 одсто у десне екстремисте (9 одсто 2016), а још 14 одсто у изразите десничаре (13 одсто 2016. godine).

С друге стране, 55 одсто испитаника потпуно је одбацило све изнете изјаве, што је 3 одсто више него 2016.

АфД окупља постојеће десничаре

Иако се величина десног политичког миљеа у Немачкој није променила, АфД много више него раније окупља људе таквих ставова. Међу присталицама ове странке, њих 27 одсто се могу класификовати као десни екстремисти, а још 25 одсто као изразити десничари.

С једне стране, ово је значајно повећање у односу на 2016. – тада је било 20 десних екстремиста, односно 24 одсто изразитих десничара.

Међутим, број присталица АфД-а у Немачкој је у истом периоду порастао – са 12 на 22 одсто – према бројкама редовног испитивања јавног мњења Дојчландтренд.

Привлачност АфД-а у овом миљеу се више него удвостручила, па ова странка у свом бирачком телу сада укључује велики део људи са десничарским погледом на свет.

Присталице АфД ову странку виде другачије

Присталице АфД-а имају потпуно другачију перцепцију политичких циљева те странке од већине становништва.

Скоро три четвртине свих испитаних грађана са правом гласа у Немачкој сматра АфД десничарском екстремистичком странком – али ову процену дели само 18 одсто бирачког тела АфД-а.

А чак 80 одсто присталица АфД-а каже да их "није брига што се АфД делимично званично сматра десно екстремистичком, све док се бави правим питањима".

АфД у великој мери искоришћава свој бирачки потенцијал

АфД је тренутно једина партија која у великој мери искоришћава свој бирачки потенцијал. Двадесет четири одсто Немаца тренутно у основи може да замисли да у будућности гласа за АфД. А судећи по редовном испитивању јавног мњења Дојчландтренд тренутно, 22 одсто Немаца са правом гласа каже да има намеру да гласа за АфД.

Поређења ради: највећи потенцијал имају странке Уније ЦДУ /ЦСУ – 52 одсто. Али само 28 одсто Немаца са правом гласа тренутно жели да гласа за њих.

Више од половине присталица АфД-а (55 одсто) може да замисли да ће у будућности гласати за неку другу странку у Бундестагу; тај проценат је нешто већи на Западу него на Истоку. Тамо је веза са АфД-ом јача.

Ова студија још једном показује структурне разлике у јавности источне и западне Немачке. Није само гласачко понашање оно што се разликује; према истраживањима, АфД је тренутно најјача снага у неколико покрајина источне Немачке. Сходно томе, десничарски ставови су распрострањенији него на Западу. Дванаест процената испитаних на истоку може се класификовати као десни екстремисти (седам на Западу), а још 20 процената као изразити десничари (13 на Западу).

Незадовољство политиком азила и слободе говора

Одлучујући мотив бирача АфД-а је забринутост и незадовољство кључним друштвеним дешавањима, посебно повећаном имиграцијом избеглица и потражилаца азила.

Критички став према овој теми преовлађује и у немачкој популацији у целини, али је посебно изражен као централни политички мотив међу присталицама АфД-а.

Укупно 67 одсто свих анкетираних грађана с правом гласа тренутно није за пријем имиграната – међу гласачима АфД-а је то чак 95 одсто.

Не узимајући у обзир садашњу ситуацију, 48 одсто свих испитаника дели забринутост да "превише странаца долази у Немачку" – док је међу присталицама АфД то 85 одсто.

Две трећине свих испитаника (67 одсто) има перцепцију да човека "данас изолују ако изнесе своје мишљење о одређеним темама", а међу присталицама АфД-а та бројка је чак 96 одсто.

Слична је ситуација и са страхом да ће криминал "нагло порасти у будућности". Ту забринутост исказује 65 одсто свих испитаника, а много више – 96 одсто оних који желе да гласају за АфД.

АфД се успешно бави питањима која брину већину становништва

Истраживање показује: Разлог за снагу АфД-а није, како се често претпоставља, ширење десничарских или десно-екстремистичких ставова.

Штавише, анализа јасно показује два развоја догађаја: с једне стране, АфД све више окупља око себе већ постојећи десничарски миље. Али: половина бирачког тела АфД не може се сврстати у десничаре. Овај део присталица АфД-а остаје отворен за друге политичке странке. 

Али оно што је још важније јесте да се АфД успешно бави питањима која се тичу и која забрињавају јасну већину становништва – и за која многи људи очигледно налазе премало разумевања код других партија.

Аутор текста је Јерг Шененборн. Он је од 2019. директор програма WDR, највеће медијске куће у оквиру немачког јавног сервиса АРД. Шененборн редовно анализира резултате важних избора и води одговарајући програм на Првом програму немачке телевизије.