"Трка Мазура – равно до дна", штрајк камионџија на одморишту Грефенхаузен

Од средине јула возач камиона Каха живи на одморишту Грефенхаузен на ауто-путу А5, недалеко од аеродрома у Франкфурту. Тамо штрајкује више од 80 возача камиона, који захтевају од пољске шпедитерске групе "Мазур“ да им се исплате зарађене плате. Возачи су углавном из Грузије и Узбекистана, али и из Украјине и Турске.

Каха већ три године ради за "Мазур“. Он за 80 евра дневно вози по читавој Европи.

"Увек су нам плаћали касно или су нам одбијали нејасан износ од плата“, каже он за Дојче веле. Онда месецима није примао плату.

У Грефенхаузену је скоро седам дана штрајковао глађу, заједно са још 29 других возача, до понедељка 25. септембар 2023. Прекинуо је штрајк глађу по савету лекара, али други возачи настављају.

Роман од средине марта ове године ради за "Мазур“. До 3. августа је био на путу. Према његовим речима, пољска фирма му дугује око 6.000 евра. Углавном је возио по Немачкој, Аустрији и земљама Бенелукса и зна да би морао да зарађује више од 80 евра по дану. Нормално би могао да има право на немачку минималну плату.

Међутим, Романови захтеви су скромни: "Не желим да будем плаћен као Немац, али нико неће да ради џабе. Они би требало да исплате оно што су нам обећали.“

Роман је провео недеље и месеце у камиону. Компанија му није плаћала хотелски смештај, иако је након две седмице проведене на путу то обавеза послодавца.

Други протест

Ово је други штрајк возача камиона "Мазура“ на одморишту на ауто-путу А5. Већ у априлу ове године тамо је штрајковало више од 60 возача. Протест је изазвао велико интересовање када је "Мазур“ послао приватну милицију у Грефенхаузен да довезе назад камионе. Немачка полиција морала је да интервенише, а канцеларија јавног тужиоца у Дармштату истражује тај случај.

Након скоро четири недеље штрајка, возачи су постигли договор с послодавцем. "Мазур“ је пристао да им исплати заостале плате.

Већ тада услови рада у међународном транспорту терета били су на насловним странама и ван Немачке. Реч је о возачима који за мале плате месецима превозе робу широм Европске уније и живе у својим камионима. А поврх свега, за то често и не добијају плате.

"No money"

Сада камиони у власништву пољског "Мазура“ стоје паркирани на одморишту Грефенхаузен са обе стране ауто-пута. На њима се вијоре заставе Грузије и Узбекистана, док велики транспаренти информишу о штрајку. На циради камиона пише "Мазур дужник. No money“.

На шофершајбни другог камиона пише "Трка Мазура – равно до дна“, а испод тога су компаније с којима тај пољски превозник сарађује. Међу њима су и неки од највећих немачких концерна: Немачка железница, ДХЛ, "Ауди", "Dahser" и други. У њиховим кодексима понашања наводи се шта очекују од својих пословних партнера: да поштују "људска права, укључујући основне радне норме“ и да "поступају искрено, одговорно и поштено“.

"Они су грабљивци"

За возаче који се у штрајку налазе већ десет недеља, реалност изгледа другачије. Велике приколице постале су њихове дневне собе, палете им служе као столови, гајбе као столице. Поред камиона су плински решои на којима се кува тестенина или подгрева нешто из конзерве. Вода је у канистерима, а пешкири и веш суше се на вратима возила. На паркингу је и неколико мобилних тоалета. Једини туш којим располажу није баш увек у функцији. Мора се импровизовати.

"Загрејеш воду у канистеру на сунцу. Онда уђеш у неку празну приколицу, окачиш канистер изнад себе и окупаш се“, описује Роман.

На возачким кабинама залепљени су папири са износом који "Мазур“ дугује сваком од возача. Реч је о укупном износу од више од пола милиона евра. Али, "Мазур“ не жели да плати.

"Они су грабљивци!“, каже Едвин Атема из Холандске асоцијације синдиката ФНВ и Европског синдиката транспортних радника. Он заступа возаче-штрајкаче у спору са њиховим послодавцем.

Према информацијама добијеним из "Мазура“, цела ствар је "кривични случај".

Компанија је поднела "кривичне пријаве за покушај изнуђивања, као и присвајање и крађу возила и робе“, написала је група "Мазур“ у одговору на упит Дојче веле.

Случај истражују пољски и немачки јавни тужиоци.

"Без обзира на то, против возача смо покренули и грађанске тужбе у вези с насталим трошковима", стоји у одговору пољског шпедитера.

Проблематични ланци снабдевања

На питање како би се штрајк могао да се заврши, синдикалац Атема одговара: "Једноставно, за десет минута. Ако велике немачке фирме, које су налогодавци и које су дозволиле да се ово догоди, директно плате овим возачима".

Атема је писао компанијама чија се роба налази у возилима у Грефенхаузену. До сада су само две аустријске шпедиције платиле по 20.000 евра. И оне су се обавезале да ће раскинути сарадњу са "Мазуром“. "Велике рибе би сада требало да ураде исто“, каже Атема.

Штрајк у Грефенхаузену ставља у фокус читав транспортни сектор и показује како су нехумани услови који владају у тој бранши. Налогодавци су, каже синдикалац Атема, главни кривци – они морају да направе промене у ланцу снабдевања.

"Након првог штрајка, сви они су нас уверавали да више неће пословати са ’Мазуром’. Неколико месеци касније те компаније су се поново појавиле у ланцу снабдевања“, каже Едвин Атема.

Пољска инспекција рада (ПИП) у јулу је извршила инспекције у предузећу "Мазур“. Документа које је шпедитер доставио показују да су возачи плаћени према учинку, али и да су радили само неколико десетина сати месечно, објавио је интернет портал Trans.info. Када су инспектори потом затражили да им се доставе дигитални подаци са тахографа и возачких картица, рекли су им да су оштећени и да више не могу да се дешифрују.

"Нада умире задња"

Немачки и европски политичари долазе у Грефенхаузен и обећавају помоћ. Немачки савезни министар рада Хубертус Хајл (СПД) наложио је посебну ревизију фирми за које ради пољска шпедитерска компанија, а председник СПД-а Ларс Клингбајл лично је обавио телефонске разговоре са фирмама које су обећале да ће поново преиспитати своје ланце снабдевања.

Немачки синдикати и друге организације пружају подршку штрајкачима у храни, пићу и другим потрепштинама. Спортски клубови у околним местима возачима су ставили на располагање своје тушеве, а становници су им поклонили бицикле.

"Захвални смо за сваки вид помоћи. Без ње не бисмо издржали“, каже Георгијан Зал.

Возачи се и даље држе заједно, али чини се да неки од њих полако губе наду.

"Мислим да нас Лукаш Мазур неће исплатити“, каже Сергеј, коме пољски шпедитер дугује суму од 7.500 евра. Његов колега Роман такође је уморан од чекања, али још увек гаји трачак наде. Исто важи и за Зала.

"Борићемо се до краја. Само желим да добијем свој зарађени новац“, каже он, а онда додаје: "Нада умире задња.“