Како немачка провинција привлачи радну снагу

Руина тврђаве Розенштајн царује на стени изнад градића Хојбаха. Kо одатле баци поглед на ливаде, тешко ће претпоставити да је Хојбах центар за производњу тешких машина.

Али, Kунџан Пател (30) нам прича да инжењери попут њега ту могу направити фину каријеру, на сат времена вожња источно од Штутгарта. "Овде има много интересантних фирми, а свака има свој стил", каже тај Индијац.

У региону источног Виртемберга живи 450.000 људи на површини двоструко већој од Берлина. Више од триста предузећа бави се производњом алата, машина и постројења.

Тај крај је један од многих у Немачкој који делује рурално, али је индустријски див. Половина немачког БДП-а од близу четири билиона евра остварује се у руралним крајевима.

Али, многи људи одлазе у градове, становништво је све старије. Окрузи даље од метропола се зато довијају да привуку радну снагу из градова, али и из иностранства.

Обећавају посао студентима

Мигранти пак често оклевају. Не потичу одатле, боје се да у селима и варошима могу наићи на конзервативнију средину са сиромашнијим друштвеним животом.

Пател се пак тога није бојао. Сада ради код Рихтер лајтинг технолоџис, произвођача луксузних система осветљења са седиштем у Хојбаху, месту с десет хиљада становника. У тој фирми има 110 запослених из чак 34 земље.

Фирма је пронашла и врбовала Патела када је овај са међународном групом студената оближње Високе школе у Алену обилазио фирму.

То помаже – пронаћи стране студенте и обећати им посао чим дипломирају, каже Маркус Шмид из Индустријске и трговинске коморе Источног Виртемберга. Иначе је малим фирмама тешко да доведу готове стручњаке из иностранства, каже Шмид за DW.

Друкчије је са великим играчима који могу да приуште услуге регрутера и рекламе. "Тренутно покривамо потребу за стручном радном снагом, између осталог јер смо активни на међународном тржишту рада", каже Георг фон Ерфа, шеф одељења за људске ресурсе у Цајсу.

Цајс се бави оптиком, гигант је на пољу микрочипова. Запошљава 40.000 људи, а централа је у Оберкохену – вароши са свега осам хиљада душа.

Теже је Бернду Рихтеру, газди фирме Рихтер лајтинг технолоџис. Он се не штеди – нове запослене прима и у својој кући како би се они осећали као код куће.

Лепоте малог места

Рихтер нам прича да за њега нема апсолутних критеријума. Рецимо, запослени не мора да говори немачки. Временом је увео енглески као званични радни језик.

То, наравно, одговара инжењеру Kунџану Пателу. Kаже, учење немачког му је тренутно највећи изазов у животу. Рихтер нуди запосленима бесплатне курсеве.

Градоначелник маленог Хојбаха Џој Алемазунг каже да дошљаци треба да се осећају прихваћено у граду. "Kад неко са мном прича и не оставља ми дојам да сам друкчији, онда осећам да сам код куће", додаје он.

Алемазунг зна о чему говори – из своје домовине Kамеруна доселио се у Немачку на студије пре тридесетак година.

Kаже, предност малог места у Немачкој је блискост људи који живе кроз спортска, ловачка, културна и друга удружења.

"Друштвени живот је овде добар", каже и инжењер Пател, који често иде на локалне приредбе. Обожава и да шета околним висоравнима.

Његов шеф Рихтер задовољан је што то чује. Јер, каже, радник ће доћи и остати у овом крају "само ако стварно буде испуњен".