Мит Ромни, крај каријере политичара без харизме

"На крају следећег мандата био бих дубоко у осамдесетим. Искрено, време је за нове лидере. То су људи који треба да доносе одлуке које ће уобличити свет у којем ће живети", наводи се у поруци којом је Мит Ромни најавио повлачење из политике.

Ромни је, истовремено, позвао председника Џозефа Бајдена и Доналда Трампа да се повуку и трасирају пут млађим кандидатима, тврдећи да ниједан од њих двојице не може ефикасно да води странке у сусрет политичким изазовима који очекују нацију.

Најдуховитији још од Дукакиса

Најдуховитији председнички кандидат још од Мајкла Дукакиса, како га описивали амерички медији током покушаја да 2012. године победи Барака Обаму у трци за Белу кућу, у први план јавности испливао је непосредно пред Зимске олимпијске игре, које су 2002. године одржане у Солт лејк ситију.

Ромни је три године пре Олимпијских игара преузео главну улогу у организационом одбору, оптерећеном гигантским дугом од 400 милиона долара и низом других проблема, укључујући и корупционашки скандал.

"Дошао сам да помогнем да спасимо Олимпијске игре", говорио је пре церемоније отварања, на којем су спортисти и њујоршки полицајци носили америчку заставу извучену из рушевина Светског трговинског центра.

Стајао је, осветљен рефлекторима, у друштву тадашњег председника САД, млађег Џорџа Буша, а та сцена представљала је први корак у амбициозно замишљеној политичкој каријери.

Олимпијски, али не и политички пламен

Пошто је, претходно, неуспешно покушавао да се домогне места сенатора у Масачусетсу, Ромни ову прилику није пропустио. Завршни рачун Олимпијских игара у Јути, упркос прогнозама, показао је зараду од 100 милиона долара.

"Олимпијци и народе Солт лејк ситија, успели смо", рекао је тада Ромни и три седмице касније најавио кандидатуру за гувернера. Заснивајући кандидатуру на "умерености" и "напредним схватањима" од 2003. до 2007. године био је гувернер те државе.

У новембру 2006. године, политичка каријера му је била на најнижој тачки јер је био рангиран као 48. међу 50 гувернера америчких савезних држава, па је место у трци за гувернера Масачусетса препустио заменици Кери Хејли. Хејлијева је, пак, махом захваљујући лошим резултатима Ромнијеве администрације, изгубила изборе.

Политичка пажња Ромија је, одмах затим, преусмерена на председничке изборе, на којима су републиканци покушали да оперу флеке које им је у аманет оставио млађи Буш и пронађу каквог-таквог противкандидата Бараку Обами.

Већ после прве две станице републиканских предизбора, било је јасно да то неће бити Ромни, па је пред крај тог процеса подржао Мекејна. Ипак, остало је забележено да је скупио подршку око пет милиона републиканаца.

Искуства из те кампање мудро је употребио четири године касније, када је уз силне муке успео да надмаши противкандидате из редова републиканске странке – Рика Санторума и Рона Пола, те заслужио место ривала Бараку Обами.

Иако му нико није давао претерано велике шансе за успех, још једном дубоке поделе у Америци утицале су и на резулате истраживања јавног мнења, која су показивала да ривали у трку улазе готово изједначени. Обе стране водиле су прљаву кампању, а избори су се завршили тако што је Ромни добио 47 одсто од укупног броја гласова.

Човек звани 47 одсто

"Озбиљно је размишљао" о још једној кандидатури 2016. године, али је одустао пошто је гро републиканаца и донатора кампање желело да подржи "личност која нема тако губитничку прошлост".

После избора, на којима је на свеопште изненађење Доналд Трамп победио Хилари Клинтон, остао је у великој мери усамљен у сенатским клупама у којима седе републиканци.

Један је од седам републиканских сенатора које је гласао за Трампов опозив, те један од четири чија је политичка каријера после тог догађаја окончана.

"Доналд Трамп тврди да је глобално загревање превара, док председник Бајден предлаже решења која немају никаквог резултата када је тај проблем у питању", рекао је Ромни.

Сматра да Бајден премало инвестира у војску, док Трамп не води рачуна о савезницима. "Треба нам нова генерација лидера", закључио је Ромни.

Своју политичку каријеру је описивао као "моралну мисију која се заснива на мормонској вери", али је током боравка у Сенату вешто избегавао да се стави на чело било којег комитета.