Политички хаос у Либији – побуна против Турске, устанак против Чада и сукоби милиција

Прво су трупе из Чада бомбардовале положаје побуњеника који су се улогорили на либијској страни границе. Затим су побуњеници, уз подршку снага самозваног фелдмаршала Калифе Хафтара узвратили паљбу.

Опасност од таласа насиља и распада држава, описале су западне дипломате стање на јужној граници Либије, пошто су се почетком седмице, у том региону сукобиле регуларне трупе војске Чада и побуњеници, који су уточиште пронашли на југу Либије.

Заглављени у песку, на ивици новог рата

Камионети на које су намонтирани противавионски топови и тешки митраљези зујали су пустињом пуцајући ка припадницима противничких снага, у још једном покушају власти Чада да отерају побуњенике даље од својих граница.

Пуцњава представља озбиљан ударац покушајима председника Чада, Махамата Идриса Дебија да одржи примирје, које је на једвите јаде и уз помоћ катарске дипломатије, издејствовао пре две године, након што је од оца преузео председничку функцију.

Његов отац, Идрис Деби погинуо је пре две године у сукобима у овом региону, пошто је одлучио да лично предводи акцију против побуњеника, чиме се уписао на кратку листу лидера држава који су, у новије доба, страдали на првој линији фронта.

Иако је тридесет година његове владавине описивано као "брутално и клептократско", старији Деби био је кључни партнер Запада у акцијама против радикалних исламиста, а међу побуњеницима који су га убили, наводе западни извори, било је и много бивших официра армије Чада.

Побуњеници припадају организацији ФАЦТ, односно Фронту за промене и сарадњу, суштински блиско повезаном са самозваним фелдмаршалом Калифом Хафтаром, који има отворене претензије да постане лидер Либије, први од смрти Моамера ел Гадафија 2001. године. Хафтарову подршку, чадски побуњеници плаћају чувањем аеродрома и још неколико војних објеката на југу Либије.

Одговарајући на акције побуњеника, влада у Нџамени је у регион послала око 200 војних возила, којима подршку даје француска авијација.

Да ствар буде сложенија, у том региону је активна и група која се назива "Вулкан гнева" (Burkan al-Ghadab) блиска властима у Триполију. Та група је, после сукоба на либијској граници, потврдила да су француски авиони бомбардовали положаје побуњеника.

Побуна против Турске

Тридесетак маскираних и добро наоружаних људи позирало је испред неколико оклопних возила, док је њихов командант читао проглас којим се Либијци позивају на оружану побуну против Турске.

"Турске базе и кампови су показатељ почетне фазе колонијализма... Проглашавамо почетак устанка против турске окупације Либије", навео је командант, за сада, неименованих снага.

Турски медији су пренели ову поруку, али за сада нема реакције Анкаре, као ни обе владе у Либији.

Готово истовремено, у Либију је, на Хафтаров позив, допутовао заменик руског министра одбране. Ово је прва званична посета неког руског званичника Либији, саопштиле су Хафтарове снаге.

УН, оркестар дипломата без инструмената

Постоји озбиљан ризик да ће се нестабилност из Судана и Нигера прелити у Либију, сматрају Уједињене нације које ривалске фракције у тој држави, већ више од две године, покушавају да приволе да будуће руководство буде резултат изборног процеса.

"Неопходно је да се обнови стабилност Либије и очува регионална безбедност", рекао је пред Саветом безбедности УН Абдулаје Бахтили, специјални представник светске организације за ту државу.

Уједињене нације су крајем 2021. године поставиле бирачка места и формирале комисије, за изборе описане као прве слободне у тој држави, али је читав план пао у воду када су припадници локалних милиција почели да пале гласачки материјал и разбијају бирачка места.

Истовремено, шеф прелазне владе у Триполију Абделхамид Дбеиба је одбио да преда власт, што је разбеснело ривалску владу из Бенгазија и потпуно уништило целу ову иницијативу.

Избори су, у међувремену, одложени до краја 2023. године, али је њихово одржавање још једном доведено у питање, јер су се у Триполију сукобиле ривалске милиције, при чему је убијено 55, а рањено више од 100 особа.

Либија, бескрајна политичка криза

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који је требало да буду одржани крајем 2021, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турску, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Отказивањем избора, најављиваним за децембар прошле године, практично је окончан и мандат Абдулхамида Дбеибе, али је он одбио да преда власт кабинету који је, у међувремену, на истоку формирао његов главни политички ривал – Фатхи Башага.

Башага, који је популарност стекао најављујући борбу против корупције и утицаја милиција, у међувремену је изгубио велики део харизме, ступајући у савезе са дојучерашњим политичким противницима, па сада ни он и Дбеиба не представљају "глас народа".

Либијци су, у суштини, прилично скептични у вези с тим могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба – премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.