Прва војна вежба Кине и једне арапске земље – попуњавање безбедносног вакуума или ерозија америчког утицаја

Kрајем овог месеца у кинеској провинцији Синђијанг одржава се прва заједничка вежба ратних ваздухопловстава Народне Републике Kине и Уједињених Арапских Емирата под називом "Соколов штит 2023".

То је редак догађај, јер осим редовних вежби са руском војском и сарадње са Пакистаном који је велики купац кинеских летелица, ваздухопловне снаге НР Kине до сада нису активније спроводиле заједничка дејства са страним армијама. 

Мада детаљи нису познати, азијски новинари спекулишу да ће у тој вежби, поред тренажно-борбених авиона кинеске производње "хонгду" Л-15 које су Емирати недавно купили, бити кориштене и кинеске беспилотне летелице у саставу армије Уједињених Арапских Емирата.

Ваздухоплови Л-15, који у кинеској армији носе ознаку ЈЛ-10, јесу апарати четврте генерације који могу да носе три тоне наоружања, укључујући ту и противавионске ракете и бомбе за гађање циљева на земљи, али су првенствено намењени за обуку пилота. Емирати су наручили 12 летелица тог типа, а у плану је набавка додатних 36.

Војска УАЕ традиционално се ослањала на америчко наоружање и опрему, па стога, рецимо, поседује борбене хеликоптере АХ-64 "апач" и противракетни систем "ТХААД", али последњих година купује и кинеско наоружање, пре свега беспилотне летелице "винг лунг" 1 и 2.

Јачање кинеског присуства на Блиском истоку ерозија америчког утицаја у региону?

На азијском континенту се стога постављају питања о политичком значају вежбе у Синђијангу. Највећи део аналитичара тумаче је као нови показатељ жеље Пекинга да, поред постојећег економског, оствари јаче војно и политичко присуство на Блиском истоку и тако искористи повољни геополитички тренутак настао смањивањем ангажовања САД у том региону.

Они, дакле, истичу да су САД развојем ефикасне технологије експлоатације црног злата из нафтних шкриљаца постале самодовољне када је у питању тај важан енергент, због чега су смањиле његов увоз из Саудијске Арабије и других земаља Блиског истока и почеле да губе економско интересовање за регион.

Такође, још од времена владе бившег председника Барака Обаме, Вашингтон пребацује тежиште својих дипломатских и војних активности на азијско-пацифички регион и шире Индо-Пацифик, ради окруживања и обуздавања НР Kине, што такође подразумева умањивање пажње усмерене на Блиски и Средњи исток.

Не треба заборавити ни психолошки и политички утицај брзог и неуређеног повлачења САД из Авганистана и вишегодишње притиске САД на владе региона у вези са људским правима и демократијом као факторима који су у појединим државама Блиског истока уздрмали поверење у Вашингтон и дале подстицај за диверсификацију у спољним односима.  

С друге стране, Kина се богатим државама Персијског залива намеће не само као највећи увозник њихове нафте већ и као крупни инвеститор у инфраструктурне пројекте усмерене на њихов будући развој, у времену када фосилна горива више неће бити доминантни извор енергије.

Она је суштински заинтересована за политичку стабилност Блиског истока, јер је купац и саудијске и иранске нафте. Она је то и конкретно показала раније ове године када су под њеним покровитељством успешно завршени разговори о нормализацији односа деценијских војнополитичких такмаца Ријада и Техерана.

У светлу тога, заједничка вежба ваздухопловних снага Kине и УАЕ, мада има прагматичну страну, у смислу да треба да омогући демонстрацију могућности кинеских летелица и допринесе оспособљавању арапских пилота за њихово коришћење, у Азији се види као још један важан корак у настојању Kине да ојача своје присуство на Блиском истоку у безбедносној сфери, којом су до сада доминирале САД, а значајан уплив кроз извоз наоружања и опреме имале и Велика Британија и Француска.

Реч је, дакле, о компоненти у односима најмногољудније земље света и арапских држава која је све донедавно била у релативном запећку због деценијског снажног војног утицаја САД у региону.

Ваља рећи да је крајем прошле године у Саудијској Арабији одржан први арапско-кинески самит, на којем је учествовала 21 земља чланица Арапске лиге и на којем је поред мноштва конкретних економских пројеката, договорена и војна сарадња.

Она укључује и одржавање заједничких вежби, па је садејство ваздухопловстава УАЕ и Kине показатељ да тај договор није мртво слово на папиру, већ нешто што се заиста спроводи.

Претерана тумачења политичких импликација вежбе у Синђијангу?

И док не чуди америчко виђење да су заједничка вежба армија Kине и УАЕ и договор из Ријада покушај Пекинга да еродира војнополитички утицај САД у Персијском заливу, интересантна је чињеница да поједини јапански политички коментатори вежбу у Синђијангу виде и као противтежу или одговор на низ заједничких ваздухопловних вежби Јапана и европских чланица НАТО-а (Немачке, Француске и Италије), које су недавно одржане у ваздушном простору те далекоисточне царевине, мада су повод и географско усмерење активности које се пореде прилично различити.

Наиме, вежба у Синђијангу несумњиво је везана за куповину кинеских летелица од стране УАЕ и продубљивање веза Пекинга са арапским државама те нема војних реперкусија по Токио, док гостовање ваздухоплова европских НАТО чланица у Јапану нема економски аспект, већ је чисто геополитички безбедносни потез усмерен на повезивање алијансе са америчким азијским савезником у сврху војног обуздавања и одвраћања Kине од евентуалне интервенције на Тајвану.

Kада је реч о присуству кинеских војних ефектива на Блиском истоку, треба додати и податак да су у марту ове године кинески морнари удружили снаге са својим колегама из Русије и Ирана и одржали заједничку вежбу у водама Оманског залива.