Јапан против остатка Г7, не одустаје од термоелектрана на угаљ упркос критикама Запада

Највећа јапанска корпорација из области енергетике ЏЕРА почетком идуће године почеће пробно коришћење термоелектране која ће као гориво, поред угља, користити амонијак.

Тест постројење сагореваће смесу угља и амонијака, у којој ће безбојни гас који налази примену углавном у производњи ђубрива, боја и експлозива чинити једну петину.

Циљ јапанских стручњака је да до 2030. године развију гориво у којем ће удео амонијака бити 50 одсто, да би онда до 2050. године у термоелектранама у потпуности избацили из употребе угаљ, односно, у целини га заменили амонијаком.

Реч је о новој технологији због чега јапанске компаније из области хемијске и машинске индустрије сада развијају горионике, бојлере и гасне турбине који могу да функционишу на бази смесе амонијака и угља.

Амонијак не производи угљен-диоксид када гори, због чега јапанске компаније и држава сматрају да његовим коришћењем могу да драстично смање емисију тог једињења које ствара ефекат стаклене баште и тако доприноси глобалном загревању.

Далекоисточна царевина у овом тренутку трећину својих енергетских потреба задовољава из угља. То је последица катастрофе из марта 2011. када је удар великог цунамија уништио систем за напајање струјом нуклеарне централе "Фукушима 1", услед чега је дошло до прегрејавања њених реактора, топљења горива у њима и ослобађана велике количине радијације у ваздух.

Та несрећа проузроковала је незадовољство становништва и општи отпор корићењу нуклеарне енергије у Јапану, те присилило владу на заустављање рада свих нуклеарних реактора у земљи и дуги процес преиспитивања њихове безбедности, пре свега у смислу отпорности на тектонске ударе, будући да је један такав, снаге чак 9,1 степени рихтера и проузроковао поменути цунами.

Од трагедије у префектури Фукушима, на северозападу Јапана, протекло је чак 12 година, али у земљи и даље ради само девет од 54 нуклеарна реактора, колико их је Јапан имао у тренутку несреће.

Нуклеарну енергију одменио је углавном угаљ и у мањој мери природни гас, соларна и еолска енергија, јер су након заустављања нуклеарних реактора одмрзнуте и у употребу поновно уведене термоелектране на то фосилно гориво.

Јапан против остатка Г7 када су у питању термоелектране

Јапански медији пишу да су током састанка министара за очување животне средине, који је одржан у априлу непосредно пред главни сусрет лидера земаља Групе 7, европски учесници тражили од Јапана да одустане од идеје развоја мешовитог горива за термоелектране, јер такво настојање охрабрује наставак коришћења угља, који је велики загађивач и један од основих узрочника феномена глобалног загревања.

Бирократе из јапанског Министарства економије, трговине и индустрије задужене за енергетику, међутим, сматрају да поменута технологија може да донесе позитиван ефекат у смислу умањења емисије штетних гасова и да су министри других земаља чланица Г7 скептични у односу на коришћене амонијака просто стога што таква технологија не постоји у њиховим земљама, те нису о њој чули до својих стручњака за енергетику.

Јапан зато намерава да настави са промоцијом те технологије у Азији, нарочито, у Индији, која се у великој мери ослања на експлоатацију угља.

Термоелектране на угаљ у Јапану, у овом тренутку, имају капацитет од 55 гигавата и њихова просечна старост је око четврт века, док је инсталисана снага исте врсте енергетских постројења у Индији 240 гигавата.

Сама компанија ЏЕРА, чије се имовина процењује на око 35 милијарди долара и важи за највећег светског увозника природног течног гаса, намерава да до 2050. потпуно елиминише емисију угљен-диоксида из својих постројења не само развијањем термоелектрана на амонијак, већ и улагањем у соларну и еолску енергију, те експлоатацију водоника као горива.