Нигер - мистериозни лет француског авиона, на помолу побуна Туарега

Председничка гарда Нигера, која је са власти свргнула председника Мухамеда Базума, огласила је узбуну пошто се над територијом те државе појавио француски транспортни авион А-400М, чија мисија, и после тврдњи из Нијамеја и демантија Париза, остаје нерасветљена.

"Француски војни авион је полетео и Нџамене у Чаду и у ваздушном простору Нигера летео је од 6:39 до 11.15 часова... Овако су француске снаге радиле и када су подржавали своје терористичке савезнике у Малију", тврде пучисти у Нијамеју.

Власти у Паризу су, недуго после, потврдиле да је војни авион летео изнад Нигера, тврдећи да су лет одобриле оружане снаге те државе, те да "нису ослобођени било какви терористи".

Други део дематија односи се на тврдњу пучиста да су француске снаге из затвора, недавно, ослободиле 16 лидера теористичких група, који су у јуну ухапшени током заједничке операције снага из Малија и Нигера.

Лидери војног удара у Нијамеју тврде да су Французи ослободили особе које су, наводно, планирале нападе на снаге Нигера, Малија и Буркине Фасо, као и да су француске снаге напале положаје Националне гарде недалеко од рудника злата Самира, који је под концесијом две канадске компаније.

Побуна Туарега

Оптужбе на рачун Париза временски су се подудариле са најавом некадашњег лидера пубуњеника у Нигеру, Рисе Аг Буле, да је формирао покрет који ће се залагати за повратак на власт председника Мохамеда Базума.

"Нигер је жртва трагедије коју су оркестрирали људи задужени да га бране", тврди Аг Буле, што суштински представља прву назнаку отпора војним властима унутар те државе.

Његовом покрету, наводно, придружило се још неколико истакнутих појединаца из Нигера, чија имена, због безбедности, нису објављена.

Аг Була је у два наврата, од 1990. до 1995. и 2005. до 2007. године, водио побуну Туарега у Нигеру, после којих је договорена интеграција овог племена у политички систем те државе. Једно време је био и министар туризма, али и осуђен на смрт због оптужби да је учествовао у убиству једног локалног политичара.

У Нигеру живи око 2,5 милиона Туарега, односно 12 одсто од укупног броја становника, под чијом се контролом налазе кључни путеви на северу земље укључујући и границу према Либији.

Могућа побуна на северу државе и притисак Ековаса, војно-политичког савеза који окупља 15 држава западне Африке, довели су суштински до стварања неформалног удруживања Нигера, Буркине Фасо и Малија, у којима су власт преузели пучисти.

Ултиматум Ековаса лидерима војног удара у Нигеру да на власт врате изабраног председника или се суоче са војном интервенцијом је истекао још почетком седмице, али се земље предвођене Нигеријом нису одлучиле на акцију, махом због унутрашњих отпора у тој држави.

Нигеријске власти су се хвалиле да могу да обезбеде половину од око 25.000 војника, колико се сматра довољним да прегазе пучисте у Нигеру, док би преостале снаге мобилисали Сенегал, Бенин и Обала Слоноваче.

Француска, пак, сматра да је за успех војне интервенције потребно двоструко више, односно 50.000 војника.

Против војне акције јасно су се изјаснили Чад и Алжир, који је навео да би интервенција изазвала талас непредивидих догађаја, као да би групе радикалних исламиста једино профитирале од могућих сукоба.

Револт младих због сиромаштва и француског утицаја

Пуч у Нигеру у највећој мери резултат je неоколонијалног односа Париза и афричких држава, али и недостатка јасне стратегије Европске уније према том континенту, сматрају ветерани француске дипломатије.

Бивши француски амбасадор у САД и Уједињеним нацијама, Жерар Аруд рекао је дневнику "Поан" да део разлога за бунт против Француске лежи и у "револту младих" против Париза и власти које сматрају "француским пудлицама". У комбинацији са наглим порастом броја становника и стравичним сиромаштвом, тај бес је лако разумљив, тврди француски дипломата.

Француски утицај у региону Сахел траје три века, од када су Французи колонизовали већи део држава у том региону. Када су афричке државе 1960. године прогласиле независност, нису у потпуности прекинуле зависност од Париза, који је, пак, у последњих десетак година покренуо неколико војних операција против радикалних исламиста.

После извесног времена, француски војници који су у прво време поздрављани као ослободиоци, постајали су окупатори, а некада разједињене снаге радикалних исламиста, временом су се груписале.

Због тога, француске акције против Ал каиде и Исламске државе, су упркос великом труду војника, донеле резултате који се, суштински косе с првобитним циљевима - уместо уништења тих група, њихов утицај је порастао.

Ветерани дипломатије сматрају да би се стање у Нигеру могло назвати "француским Авганистаном", као и да би власти у Паризу, коначно, морале афричке државе да третирају као суверене државе.

Француски председник Емануел Макрон је прошле године најавио фазно повлачење око 1.500 војника из Нигера, али је његов план дефинисан прекасно, јер су прво Мали, а затим и нове власти у Нијамеју практично протерали тамошње контигенте Легије странаца.

Осим Француске, базе у Нигеру имале су Италија и Немачка, па стручњаци сматрају да би читава Европска унија морала да редефинише политику према овом региону и односе, наместо војсци, остави на вољу дипломатама и компанијама.

Сједињене Америчке Државе у Нигеру у две базе имају још 1.100 војника, који су се претходних година хватали у коштац са радикалним исламистима. После свргавања председника Базума, Пентагон је рекао да нема намеру да повлачи војнике из ове државе.