Шаховска партија на Блиском истоку, бежанија из Либана

Најмање тринаест Палестинаца је убијено, а неколико десетина рањено у сукобима ривалских фракција у палестинском избегличком кампу недалеко од Сидона на југу Либана, после чега су Саудијска Арабија и још пет заливских држава упозорили своје држављане да избегавају либанску територију "зарад сопствене безбедности".

"Евакуација држављана је дужност државе, посебно из нестабилних држава", рекао је председник заливског Форума за мир и безбедност, Фахад ел Шулајми.

У покушају да смири ситуацију, либански премијер Наџиб Микати је окупио шефове служби безбедности и после састанка објаснио да "нема места за панику", те да је начињен значајан напредак у превладавању кризе настале после сукоба ривалских палестинских фракција у највећем избегличком кампу у тој држави.

Серија сукоба све слабијег Фатаха и ривалских група уследила је пошто је убијен Фатахов генерал Абу Ашраф ел Армуши, један од кључних званичника безбедносног апарата палестинског председника Махмуда Абаса.

Њега су ликвидирали припадници салафистичког покрета Џунд ел Шам, који је годинама финансирао бивши лидер Ал каиде Осама бин Ладен. Од 2004. године, после Авганистана и Јордана, та група се преселила у Либан, претећи истовремено свим либанским фракцијама, укључујући и Хезболах.

У сукобима који су уследили, убијено је тринаест особа, док је из избегличког кампа побегло око 2.000 људи, пре него што су сукобљене стране постигле начелни договор о прекиду сукоба.

Представници Фатаха су наставак мира условили предајом убица, што се до сада није догодило, па је либански генерал Суби абу Араб упозорио да је ситуација "крхка" и "опасна".

Сукоби међу палестинским фракцијама, које су овога пута изазвали радикални исламисти, временски су се поклопили са тензијама између Хезболаха и Израела, посебно због неколико истурених положаја положаја које су припадници те огранизације поставили на територијама које својатају власти у Тел Авиву.

Неколико шатора и десетак припадника Хезболаха недалеко од Плаве линије разграничења Израела и Либана, већ неколико месеци представља предмет дебата међу израелским генералима, чија се мишљења о начинима решавања проблема прилично разликују.

Фактор Хезболах и повратак у "камено доба"

Да би ситуација била компликованија, шеф иранске Револуционарне гарде Есмаил Кани допутовао је у среду пре подне у Бејрут, дан после посете Сирији где се састао са највишим званичницима власти у Дамаску.

Генерал Кани ће се, како је најављено, састати да лидером Хезболаха, Хасаном Насралахом, чије активности већ деценијама финансирају власти у Техерану.

Најмоћнији човек у Либану, како лидера Хезболаха описују израелски обавештајци, део утицаја дугује и чињеници да се ова држава већ годинама налази у озбиљној политичкој и економској кризи, те да земљом, бар номинално, управља безнадежно слаба прелазна влада.

На долазак шефа Револуционарне гарде одмах је реаговао израелски министар одбране Јоав Галант који је рекао да Израел не жели рат, али се неће либити да заштити своје грађане и суверенитет.

"Нећемо оклевати да употребимо сву силу и нападнемо положаје Хезболаха и вратимо Либан у камено доба", упозорио је Галант, наводећи да греше они који мисле да унутрашњополитички проблеми у Израелу представљају позив за тестирање одлучности власти у Тел Авиву.

Хезболах је у Плавој зони разграничења Израела и Либана, још у априлу, поставио два шатора у којима се налази десетак припадника те организације, што је у израелском војном врху покренуло расправу да ли акцију уклањања тих база треба предузети одмах, или сачекати да се ствари реше политичким путем

Позиције Хезболаха налазе се у подручју фарми Шеба, које се простиру на око 25 километара квадратних и већи део овог подручја контролише Израел. Само једна од укупно 13 фарми је на либанској територији.

Израелска војска упозорила је, још у априлу, да ће употребити силу како би неутралисала војне објекте које је Хезболах поставио дуж линије разграничења са Либаном и то дан пошто су припадници бригада Ел Касам убили четворицу Израелаца на Западној обали. У осветничком нападу, Израелци су убили једног Палестинца.

Страх од пројектила

Тел Авив последњих месеци сматра да Хезболах представља знатно већу опасност од Ирана, јер располаже са око 150.000 пројектила, па ће даље акције зависити од процена да ли вреди ризиковати ескалацију сукоба због десетак наоружаних људи смештених у пар импровизованих шатора.

Због изостанка успеха у преговорима у којима посредује мисија Уједињених нација УНИФИЛ, све већи број израелских официра сматра да треба покренути брзу војну акцију, те једноставно протерати Хезболах са територије Израела.

Израелске обавештајне службе већ годинама сматрају да је нови рат с Хезболахом неизбежан, због чега акција војске ни у ком случају не би утицала на ионако известан развој ситуације.

Опрезнији упозоравају да би, у случају озбиљног сукоба, Хезболах могао да ка територији Израела испали чак 4.000 пројектила дневно, који би без проблема добацили до неколико градова, укључујући Хаифу.

Тај број је у суштини превелики за капацитете израелске противваздушне одбране, која је током рата 2014. године успела да за 50 дана сукоба неутралише већину од 4.500 Хамасових примитивнијих ракета.

Током сукоба који су у мају избили пошто су Израелци упали у џамију Ал Акса, Исламски џихад је испалио 1.234 пројектила, односно просечно 308 дневно. Хамас и Исламски џихад располажу са примитивнијим пројектилима који се, од делова које им шаљу Хезболах и Иран, склапају у подрумима широм Појаса Газе.

Током рата 2006. године, израелско ваздухопловство уништило је неколико десетина Хезболахових пројектила пре него што је та организација уопште дошла у прилику да их лансира, али се ситуација од тада драматично променила, јер су Иранци у међувремену у регион допремили савременије пројектиле и радаре који су, наводно, распоређени дуж границе Либана и Сирије.