Велики уговор Пакистана и Саудијске Арабије нуди бољитак и Кини и Русији

Четири пакистанска државне компаније из области енергетике прошле недеље су потписале предуговор са Саудијском Арабијом о изградњи рафинерије нафте у лучком граду Гвадар - посао тежак десет милијарди долара.

Рафинерија, у којој ће саудијски енергетски див "Арамко" имати власнички удео од 30 посто, би требало да прерађује око 300.000 барела сирове нафте дневно. То је готово за трећину више од количине нафте коју је Пакистан, земља са око 220 милиона становника, прерађивала дневно у 2021. години.

Највећи страни купац Кина

Гвадар је пакистански град на Арапском мору, у којем кинеске компаније, у склопу мега пројекта Кинеско-пакистанског економског коридора вредног преко 60 милијарди долара, граде докове, лучке терминале и управне зграде.

Кинези под земљом граде и нафтовод и гасовод који воде од лучког терминала на којем ће бити прихватани танкери с енергентима из земаља оближњег Персијског залива до кинеског града Кашгара у пространој провинцији Синђијанг на западу земље.

С обзиром да је Кина највећи светски увозник црног злата и главни финансијер лучких терминала у Гвадару и нафтовода, разумно је претпоставити да пакистанска влада рафинерију диже са намером да у енергетској трговини с Кином профитира и кроз стварање додатне вредности, а не само кроз провизију на транспорт сирове нафте.

Нафтовод и гасовод из Гвадара од суштинске су стратешке важности за Пекинг и када је у питању остваривање стабилног снабдевања великим количинама потребних енергената и у смислу смањивања трошкова и скраћивања времена потребног за њихов увоз из Персијског залива, јер сада бродови који их преносе треба да превале преко 12.000 километара до кинеских лука, док ће поменути цевоводи бити дужине од (само) око 2.300 километара.

Такође, пребацивање нафте и природног гаса са бродова у цевоводе који се протежу преко Пакистана до Кине Пекингу значи пуно у безбедносном смислу, будући да се на тај начин његови енергенти стављају ван домашаја морнарица геополитичких такмаца Индије и САД.

Ово је посебно значајно у контексту растућих америчких санкција против Пекинга, прошлих искустава као што је заустављање и претресање севернокорејских бродова и у светлу тренутне битке САД и Ирана на светским морима у којој обе стране не презају од заплене туђих пловила.

Добитници и Руси

С обзиром на то да је Пакистан вишедеценијски војнополитички савезник Кине, а она његов највећи спољнотрговински партнер и инвеститор, чини се природним да саудијска инвестиција у рафинерију Пакистану, осим за велике домаће потребе, послужи и за извоз деривата у иностранство, најпре у Кину.

Међутим, оно што нарочито привлачи пажњу азијских медија у вези са планом Исламабада и Ријада да изграде моћу рафинерију у Гвадару је могућност да ће знатан део нафте прерађене у њој бити руског порекла.

Наиме, Пакистан је у јуну увезао први контингент руске нафте и тренутно преговара о другом, јер се земља налази на ивици економског колапса, а Москва своје сировине нуди по врло повољним ценама, што чува пакистански државни буџет и омогућава обуздавање подивљале инфлације.

Азијски медији пишу да су почетне потешкоће, као што су питање како прерадити пристиглу руску нафту и извршити плаћање за њу, преброђене и да су пакистанске власти задовољне ефектом који је остварен њеном куповином.

Оне планирају да ове године увезу 100.000 барела руске нафте дневно, што би, ако се оствари, количински одговарало две трећине укупног прошлогодишњег пакистанског увоза црног злата (који је остварен из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата).

Зато се очекује да ће се увоз сирове нафте из Русије наставити и, упркос америчким притисцима, расти у наредним годинама, те да ће нова рафинерија у Гвадару одиграти суштинску улогу у њеној преради.

Изградњи рафинерије, оцењују стручњаци, погодује и политички детант између Саудијске Арабије и Ирана, јер ће Пакистан захваљујући њему моћи да увози и јефтину иранску нафту, односно, моћи да искористи саудијску инвестицију и знање за њену прераду.