Сваки трећи источни Немац чезне за чврстом руком вође

Екстремни десничарски искази у источној Немачкој посебно наилазе на одобравање. До тог резултата је дошло опсежно истраживање које је спровео Лајпцишки универзитет у источнонемачким покрајинама.

"Уочили смо изражено отуђивање од демократије“, кажу аутори студије окупљени око социјалног психолога и социолога Оливера Декера. Према тим резултатима, ни половина испитаника није задовољна свакодневним животом у демократији.

У истраживање је укључено 3.500 испитаника из пет покрајина на истоку Немачке. Саксонија, Саксонија-Анхалт, Тирингија, Бранденбург и Мекленбург-Предња Померанија су некада биле део комунистичке Немачке Демократске Републике (ДДР).

У том подручју живи петина од укупног броја Немаца. Резултати имају политичку тежину - око половина испитаника захтева заустављање досељавања муслимана. Скоро 70 одсто сматра да странци долазе у Немачку како би искористили социјалну државу. Скоро сваки трећи испитаник сматра да је утицај Јевреја у земљи превелики.

Алтернатива за Немачку привлачи екстремне десничаре

Такви политички ставови имају утицаја и на понашање на изборима. "Резултати показују да екстремно десне партије са својим идеолошким понудама имају тачке повезивања са широким слојевима становништва", оцењују аутори студије. Међу присталицама Алтернативе за Немачку (АфД) налази се највише људи са екстремним десничарским ставовима.

Та странка је посебно успешна на истоку Немачке. Управо је први пут од свог оснивања победила на једним локалним изборима у Тирингији. Истраживачи јавног мњења сматрају притом да Алтернатива за Немачку има шансу да победи следеће године на изборима за парламенте чак три немачке покрајине.

Странка годинама добија поене код бирача агресивним и делимично расистичким кампањама против досељеника, муслимана и политичких противника.

Према истраживању, та политичка опција још није ни исцрпила сав потенцијални резервоара гласова на истоку земље. Наиме, многи симпатизери за сада спадају међу оне који не излазе на изборе.

Алтернатива за Немачку за сада има само индиректни утицај на савезном нивоу, јер ниједна партија не жели с њом да сарађује. Због радикалних изјава, Служба уставне заштите евидентирала је ту странку као потенцијално екстремно десну.

Делови партије, према извештајима немачке обавештајне агенције, сматрају се као "проверено екстремно десни". Партија захтева радикалан преображај друштва и стално прети оштрим политичким мерама.

Чежња за ауторитарном државом

Истраживачи су се концентрисали на источни део земље јер је он до 1990. био под комунистичком диктатуром. Пад тог система и поновно уједињење земље довели су на том подручју до масовног отпуштања, велике незапослености и масовног исељавања становништва.

Ти друштвени ломови били су пропраћени насиљем. Годинама су се дешавали погроми, починиоци су били крајњи десничари. Они све до данас прибегавају насиљу.

Зашто су на истоку земље ти екстремни ставови тако раширени? Истраживање не види комунистичку прошлост као главни узрок. Више је то "менталитет завере", као и жеља да се успостави "ауторитарна државност".

Већина испитаника чезне за "чврстом руком" неког вође или "јаком партијом". У складу с тим раширене су "неонацистичке идеологије" које се позивају на нацистичку диктатуру и Адолфа Хитлера.

Чак 33 одсто испитаника одобрава исказ: "Треба нам вођа који би чврстом руком владао Немачком на добробит свих", а чак четвртина људи који су учествовали у истраживању каже да је национал-социјализам имао и добрих страна.

Истраживачи су испитивали и то до које су се мере ставови мењали током деценија. Наиме, после расистичких убистава у Немачкој су се водиле жустре дебате. У бројним местима и на истоку Немачке покренуте су грађанске иницијативе за помоћ избеглицама које су заговарале друштвену разноликост.

Резултати су отрежњујући - на истоку Немачке су политички ставови изгледа остали релативно непромењени. Екстремно десни ставови нису се проширили, али остају на константно високом нивоу. То је једно од објашњења за успехе Алтернативе за Немачку у том подручју.

За ауторе студије са Лајпцишког универзитета алармантно је то што се десничарски ставови тако упорно задржавају међу људима, пошто број кривичних дела екстремних десничара, као што је подметање ватре у азилантским домовима, показује да антидемократски ставови у свакодневном животу доводе до конкретних насилних поступака.