Јапан напустио друштво земаља у развоју када је у питању пропис о сексуалном односу са малолетницима

Некада стари закони по инерцији остају на снази деценијама, па и стотинама година, попут оног у САД који је вековима забрањивао ношење копља на улици.

У далекоисточној царевини Јапану до краја ове радне недеље на снази је био закон чији је добар део остао непромењен још од 1907. године, а који је дефинисао сексуални чин са особама млађим од 13 година старости као силовање без обзира на то да ли је жртва пристала на тај однос. 

Наиме, горњи дом јапанског парламента у петак 16. јуна је изгласао ревизију Закона о сексуалним преступима којим је старосна граница за пристанак на секс подигнута на 16 година, што је у складу с правном праксом у свету, нарочито на Западу последњих година, односно, деценија. 

Тако је Јапан коначно изашао из друштва с неколико афричких земаља, попут Нигера, Нигерије и Буркине Фасо, које су формирале групу с најнижом старосном границом на свету: од 11 до 13 година. 

Ипак, треба напоменути да су локалне владе широм Јапана имале сопствену регулативу која је забрањивала "ласцивне радње" с малолетницима, што је практично представљало кочницу за сексуално малтретирање деце.

Превладана недовољна ревизија из 2017. године

Куриозитет је да је Закон о сексуалним преступима у Јапану први пут битније ревидиран 2017, сто десет година након доношења, када је призната чињеница да жртва сексуалног напада не мора бити искључиво жена, како је диктирао стари текст из 1907. 

Тада је и реч "силовање" замењена изразом "присилни и псеудоприсилни сексуални чин", али поменута старосна граница није била подигнута. Такође, остале су и "рупе" попут оне да подносилац тужбе (жртва) мора да докаже да је била силом натерана на сексуални чин или да јој је било прећено употребом силе, односно, да је јасно одбила удварање.

То је у пракси довело до неколико ослобађајућих пресуда у случајевима када се жртва заледила од страха и остала без речи, те је омогућавало починиоцу да прође некажњен, чак иако је напио жртву и потом је искористио.

Најновијом ревизијом квалификација "присилни и псеудоприсилни сексуални чин", по угледу на америчке узоре, је замењена изразом "секс без пристанка".

Истовремено, јапански законодавци су се постарали да запуше рупе које су преостале након измене закона у 2017. тако што су унели текст којим се предвиђа кажњавање за секс без пристанка до којег је дошло употребом алкохола и опојних супстанци, вршењем притиска везаног за друштвене околности, попут претње да ће жртви бити онемогућено напредовање у каријери или у школовању, нападом док жртва спава или злоупотребом стања шока у којем изненађена и уплашена жртва није у стању да се вербално успротиви или физички одупре.

Јапан је, дакле, најновијом ревизијом кривичног законика, у делу у којем се он односи на сексуалне преступе, у складу са светским трендом проширио спектар околности за које се осумњичени може теретити и, када је у питању старосна граница од које се малолетник сматра способним да дâ пристанак на сексуални однос, напустио размишљање својствено првој половини двадесетог века, када је животни век био осетно краћи и бракови склапани у раној младости.

Он је тако ушао у златну средину, будући да у великом броју држава света старосна граница испод које се сексуални однос са малолетником аутоматски сматра преступом износи 15 или 16 година. 

Најконзервативније земље, попут неких арапских муслиманских или Ватикана, за ту границу узимају 18, па чак и 20 или 21 година старости (Бахреин). Треба рећи, међутим, да у многим арапским земљама поменута граница не важи ако је дете венчано.