Г-7 тражи начине да омете трговину Русије, Кине и Индије

У јапанској општини Нигата састали су се министри финансија и гувернери централних банака Групе 7, како би, између осталог, пронашли начин да умање обим трговине између Русије, с једне, и Индије и Кине па и Турске, с друге стране, с циљем да присиле Москву да одустане од даљег ратовања у Украјини.

Наиме, представнике седам најбогатијих земаља политичко-економског Запада, којем припада и домаћин, далекоисточна царевина Јапан, брине чињеница да је трговинска размена Русије са две најмногољудније земље света и Турском порасла за више од сто милијарди долара, јављају медији у острвској држави.

Подаци о којима ће расправљати министри седам "богатих демократија", како их ословљавају поједини јапански листови, показују да је услед санкција Запада према Русији обим размене између чланица Г-7 и Москве у 2022. години опао за око 52 милијарде долара, али да се руска трговина са поменуте три земља увећала за чак 103 милијарде.

Укупни извоз Русије у Кину, Индију и Турску повећао се за 80 одсто, док је увоз из те три за Москву пријатељске земље порастао за 15 одсто.

Санкције као двосекли мач

Владе држава Г-7 незадовољне су чињеницом да досадашње санкције нису уродиле жељеним плодом, односно да је руски БДП прошле године опао за само 2,1 одсто, као и да је највећа држава планете, иако се њен текући суфицит смањио за чак 70 процената, у првом кварталу ове године била у плусу од преко 18 милијарди долара, што "руској ратној машини" омогућава слободно деловање.

Отуд, судећи по извештавању јапанских медија, министри финансија и шефови централних банака САД, Велике Британије, Италије, Немачке, Француске, Канаде и Јапана покушаће да осмисле начине како да санкцијама прекину токове новца, односно омету плаћање и трговину Кине, Индије и Турске са Русијом.

Прошле године, врло рано након почетка војне интервенције у Украјини, руске банке су искључене из међународног система плаћања SWIFT, али је то, као и замрзавање и заплена средстава руске централне банке у иностранству, подстакло не само Москву већ и Кину, земље Блиског истока и Јужне Америке, да се у међусобном трговању пребаце на сопствене валуте и успоставе нове или искористе постојеће алтернативне системе плаћања као што је кинески Прекогранични међубанкарски платни систем.

Зато су Вашингтон и његови војнополитички савезници сада присиљени да трагају за новим финансијским оружјем.

Ако желе да даље економски нашкоде Русији, владе земаља Г-7 ће такође морати да изнађу начине да промене ситуацију у сопственим земљама, будући да предузећа са Запада настављају да купују енергенте и другу робу из Русије преко кинеских (углавном хонгконшких) и индијских компанија. Извоз земаља Запада у државе бившег Совјетског Савеза, попут Грузије, Јерменије или Казахстана, такође је током прошле године изненада и знатно скочио, што сугерише да се њихова роба заправо препродаје Русији.

Међутим, додатне интервенције су ризичне, упозоравају економисти у Јапану и другде, јер ће даље дати подстицај дедоларизацији и поскупети енергенте и тако продубити инфлацију и опасност од банкрота компанија и сиромашења становништва и у земљама Групе 7.