Избори у Турској – ко ће плакати због црног лука, а ко ће на Месец

Турска следеће недеље бира председника и парламент на изборима, који се оцењују као најнеизвеснији у последње две деценије. Председник Реџеп Тајип Ердоган изборе је расписао на таласу спољнополитичких успеха у вези са ратом у Украјини. Међутим, док земљу већ дуже потреса економска нестабилност, а потом и последице разорног земљотреса, који је однео 50.000 живота, оцењује се да ће о резултатима одлучивати унутрашња питања. Истраживања благу предност дају Ердогановом главном изазивачу Кемалу Киличдароглоу.

Мало пред изборе, после паузе због стомачног вируса, председник Реџеп Тајип Ердоган представио је астронауте - прве турске мисије у свемиру. Претходно је са Владимиром Путином "онлајн" отворио нуклеарну електрану. Представљен је најновији борбени дрон, електрични аутомобил. Од великих националних пројеката до великих предизборних скупова. Док његов главни изазивач, иза којих стоји шест опозиционих партија, пита - колико кошта лук?

"Ту је одувек економска ситуација главни проблем, али и раније главни адут Ердогана, јер он је кроз успешну економску политику подигао куповну моћ грађана и створио нову средњу класу, која сматра да би без њега све изгубила. Сада је питање да ли су овај објективно велики пад куповне моћи и објективно велика инфлација дошли дотле, да они губе поверење грађана и да су спремни да му окрену леђа", истиче проф. Дарко Танасковић, некадашњи амбасадор у Турској.

Инфлација је у Турској виша од 50 процената. Многи за то криве политику обарања каматних стопа. Против опадања куповне моћи власт се бори повећањем јавне потрошње, плата и пензија.

Земљотрес, као главно питање избора

Ипак, главно питање је, чини се, како ће гласати 11 провинција погођених земљотресом. Ердоганово упориште, али већински насељено Курдима. Да ли ће пресудити незадовољство реаговањем државе у првим тренуцима или државна помоћ потом?

"Било је критика на друштвеним мрежама, доста оптужби за недовољну ефикасност последица земљотреса, бризи за те људе, наводне корупције. И с друге стране ми не знамо како ти људи на терену то доживљавају и да ли ће Ердоган захваљујући помоћи сачувати тај резервоар гласова, јер су то људи који су по правилу гласали за њега део те неке нове средње класе", оцењује Миша Ђурковић из Института за европске студије.

Први пут ће гласати пет милиона младих, који за другу власт, до Ердоганове не знају.

Ко шта нуди и колико гласова може да добије

Кемал Киличдароглу, по анкетама, води за који проценат. Вратио би парламентарни систем, наместо председничког, који је Ердоган увео реформом из 2017. За присталице – неуморни борац против корупције, за противнике – бирократа без харизме. И, како се тумачи, пожељни кандидат Запада.

"Да би своју улогу у НАТО-у схватили дисциплинованије него што је случај с Ердоганом у последње време. Ја мислим да би промене на унутрашњем плану биле озбиљније него у спољној политици, јер би ту било тешко демонтирати не само систем који је створио Ердоган него и менталитет који је промењен у последњих 30 година, који је окренут ка реисламизацији Турске", оцењује Танасковић.

Лице модерне Турске се на стогодишњицу њеног оснивања разликује од оног представљеног у лику њеног оснивача Мустафе Кемала Ататурка.

Пред изборе чији исход чека, како Ердоган каже, сав муслимански свет, јак лидер нуди јаку Турску – ослобођену политичког и економског ропства. Обећава обуздавање инфлације испод десет одсто и отклањање последица земљотреса као приоритет.

"Земљотрес је донео нову ситуацију у којој је он потпуно променио политику према Грчкој, позвао Дендијаса, да су ишли на једну врсту хуманитарног односа да су настојали да смање тензије, да је генерално покушао да се усмери на унутрашњу политику", наводи Ђурковић.

Парламентарни избори у земљи председничког система прате се с мањим интересовањем. На непредвидивим председничким изборима, два главна ривала, имају чврсту базу присталица, по анкетема по тридесетак процената.

Ако ниједан од кандидата не освоји више од 50 одсто гласова бирача, други круг одржаће се 28. маја.