Западни медији игноришу чињенице – Кина и даље најмногољуднија земља света

Ове недеље западни медији објавили су вест да је, по пројекцији Популационог одсека Одељења за економске и друштвене послове Уједињених нација (УНФПА), Индија сменила Народну Републику Кину с трона најмногољудније државе на планети Земљи. 

По тој процени демографа који раде за потребе Уједињених нација, Индија би требало да ове године достигне цифру од 1,429 милијарди становника и остави иза себе Кину на другом месту са 1,426 милијарди људи. Дакле, Индија би требало да током 2023. претекне Кину за три милиона становника и то би могло да се деси баш у последњој недељи априла.

Та вест обишла је цео свет, а западни медији су је пропратили оценама да ће Индија у наредних неколико деценија засенити Кину не само демографски, већ и економски, па и војно.

И док то јесте реална могућност, исто као и обрнута могућност да неће достићи ниво кинеског економског развоја у том периоду, извесно је да је извештавање о томе да је Индија претекла Кину по величини популације погрешна.

Не жури пред руду

Разлог је једноставан: подаци којима су баратали демографи Уједињених нација не укључују тзв. посебне области унутар Кине: Хонгконг и Макао. Та два кинеска града, истиче кинеска државна телевизија у реакцији на поменуту вест, заједно имају преко осам милиона становника, што значи да је Индија још увек за пет милиона иза њихове државе.

Штавише, с горчином напомињу пекиншки медији, у статистику Уједињених нација није укључен ни Тајван, који има 23 милиона становника и који је део Кине. Њихова земља зато би и даље требало да има бар 28 милиона становника више него Индија.

У корист ове тврдње Пекинга, можемо додати, иде чињеница да заправо све државе света признају да су матица Кина и Тајван иста држава, односно, да је Тајван Кина. И мада је истина да 12 земаља света, углавном карипских, централноамеричких и пацифичких, признаје владу у Тајпеју као јединог легитимног заступника целог кинеског народа, то не мења чињеницу да и оне виде Тајван и континенталну матицу као исту државу.

Дакле, када се говори о томе да ли нека држава признаје Кину или Тајван, ту није реч о признавању независности једног субјекта од другог, већ о томе да ли се власт у Пекингу или Тајпеју признаје за законитог репрезента свих кинеских грађана.

Чак и Тајван себе формално сматра за део Кине.

Неинформисани информатори?

Гледано из Пекинга, томе треба додати и један конкретан математички проблем везан за индијску популацију. Наиме, кинески медији подсећају да је последњи попис у Индији одржан још 2011. јер је корона омела одржавања оног заказаног за 2021. С друге стране, у Кини је последњи попис одржан 2020. То, практично, значи да су подаци везани за кинеску популацију ажурирани и стога поузданији, док они за Индију то нису, због чега су мање прецизни и прети им скора ревизија (о чему говоре и сами демографи УН). 

Даље, независно од Уједињених нација, индијско Министарство за здравље и породицу објавило је сопствену пројекцију популације те државе потконтинента у којој је изнело процену да ће она у овој години износити 1,388 милијарди људи, што је значајно мање од 1,426 милијарде за Кину без Хонгконга, Макаа и Тајвана.

И док статистика не мора да узима у обзир територију целе земље, западне новинске агенције које имају јединствену привилегију да могу да својим вестима допру у сваки кутак планете морале би да буду толико упућене у материју или информисане да саме у својим коментарима допуне такве непотпуне статистике. 

(Аутор насловне фотографије: Танјуг/AP Photo/Mark Schiefelbein)