Ко долива уље на ватру у Судану, Бисенић: Класична борба за власт два водећа генерала, кључна улога "арапске тројке"

У Судану су се поново разбуктале борбе, упркос договору о тродневном прекиду ватре. Суданска полиција саопштила је да су припадници паравојне групе Снага за брзу подршку претходних дана упали у пет затвора престонице Картум и ослободили затворенике, међу којима и свргнутог лидера Омара ел Башира, оптуженог за ратне злочине. 

Настављена је евакуација странаца, међу којима су и грађани Србије, а на хиљаде Суданаца покушава да избегне у суседне земље.

Новинар и дипломата Драган Бисенић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је према проценама око 120 до 160 наших људи у Судану и да је то број који је вероватно највиши у последњих десетак година. Она је порасла откад је практично Судан уклоњен са листе терористичких држава и откад су нормализовани односи Судана са САД и са другим државама.

"У међународним организацијама наши људи су присутни – има медицинара, постоји болница у Судану, која је увек запошљавала наше људе и наше особље. И у овом случају Србија и Министарство спољних послова, амбасада у Каиру, која покрива Судан, ради на евакуацији наших људи", рекао је он.

Каже да је то немогуће да се учини преко међународног аеродрома, у одређеној мери.

"За Американце то је и било могуће, али организују се и копнени конвоји, за сада је та евакуација била успешна и вероватно ће сви наши људи успети да изађу, они који се осећају угроженим, што са конвојима других земаља, пријатељских земаља, УАЕ, француским, америчким, немачким, са којима се разговара", рекао је Бисенић.

Снаге за брзу подршку су јединица која је имала одређену самосталност, то је војна формација, која је имала своја посебна задужења, то су Снаге за брзе интервенције. Створене су у почетку од добровољаца и од разних других припадника за сукоб у Дарфуру, где је влада интервенисала и то је један од сукоба који су постојали у разним провинцијама.

Судан од 1983. године непрестано у рату и унутрашњим сукобима

Судан је од 1983. године непрестано у рату и унутрашњим сукобима, а 2011. се Јужни Судан одвојио, сукоби у Дарфуру су примирени у споразуму од пре неколико година.

"Ово што сада гледамо је једна класична борба за власт два водећа генерала у прелазним околностима, 2019. је уклоњен вишедеценијски председник Судана Омар ел Башир, а дошло је до уклањања због демонстрација које су биле широке, због поскупљења хлеба и тежих економских прилика, где су се Снаге за брзу интервенцију одмах ставиле на страну демонстраната", објаснио је Бисенић.

Ту је реч о генералу Дегалу. Садашњи председник, односно шеф прелазног Сувереног војног савета је генерал Бурхан. Обојица воде порекло из једне посебне операције у којој је Судан учествовао, а то је подршка Саудијској Арабији, то је учешће у арапској коалицији тзв. рату у Јемену, каже он.

Ко би могао да посредује, а ко долива уље на ватру

Бисенић каже да доминантну улогу у Судану игра тзв. арапска тројка, то су Саудијска Арабија, УАЕ и Египат.

"У овом тренутку они се разилазе у својим приоритетима и на крају у личностима које су им ближе од ове двојице. Сви одржавају везе са свима, али ако сада мало рашчистимо ту ситуацију, можемо да кажемо да су УАЕ ближе повезани са генералом Дегалом који води Снаге за брзу интервенцију, а да је Египат, који је увек био склон да одржава везе са војним структурама, подржава генерала Бурхана и сада у складу са овим приоритетима, они су водили личну политику. Генерал Дегало је посетио Етиопију, што се није допало Египту, за Египат то је врло важно", рекао је Бисенић.

Судан је опет, како каже, на охрабрење Емирата, нормализовао односе са Израелом и то је учињено такође са генералом Дегалом.

Земље у првој и другој линији 

Осим ових земаља које су у првој линији постоје земље, које су у другој линији. То су Кина и Русија. Кина је била доминантна у искоришћавању нафте и енергената, а Русија је мање присутна, али је одржавала везе са генералом Дегалом, такође.

Према његовим речима, ескалација је увек могућа, све суседне земље са којима се Судан граничи заправо имају своје унутрашње сукобе.

"Од Тога, преко Еритреје, до Етиопије, Јужног Судана, Централноафричке Републике, али тешко је рећи да ли ће тај унутрашњи сукоб толико да се интензивира да то буду непомирљиви сукоби који ће захватити читаву земљу имајући у виду да су обе стране пристале на тродневно примирје. Надајмо се да неће", закључио је Бисенић.