Копање по историји, под лупом масакр на Олимпијским играма у Минхену

Немачка влада формирала је комисију која ће, после више од пола века, утврдити околности које су пратиле убиство 11 израелских спортиста на Олимпијским играма одржаним 1972. године у Минхену, саопштило је немачко министарство унутрашњих послова, чиме би после више од пола века могао бити расветљен најтрагичнији догађај у историји олимпијског покрета.

Осам историчара има задатак да преиспита догађаје пре, током и после талачке кризе у којој је страдало укупно 17 особа, укључујући и петорицу припадника палестинске организације Црни септембар и немачког полицајца. 

"Комисија ће детаљно испитати догађаје пре и после напада. За мене је изузетно важно да се преиспита однос према члановима породица после овог напада", рекла је немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.

Формирање ове комисије део је договора немачких власти и породица убијених израелских спортиста, према којем је Берлин пристао да преиспита поступке обавештајних служби и осталих државних органа током и после ових догађаја и исплати 28 милиона евра потомцима жртава.

Немачки председник Франк-Валтер Штајмајер се у септембру прошле године, на 50. годишњицу масакра, извинио због "серије пропуста државе пре, током и после напада". 

Хронологија напада, или акција "Икрит и Бирам"

Осморица припадника палестинске организације Црни септембар, уз помоћ немачких неонациста, упали су у олимпијско село у Минхену и одмах убили двојицу Израелаца, док су отели још девет.

Операцију, коју је предводио Лутиф Афиф, назвали су "Икрит и Бирам", по селима из којег су, током израелско-арапског рата 1948. године, заузели Израелци. У каснијем следу догађаја, Афиф је био главни преговарач палестинске стране.

Недуго после упада, Афиф је затражио да се из затвора у Израелу пусти више од 230 Палестинаца, али и лидери немачке Фракције црвене армије, Андреас Бадер и Урлике Мајнхоф.

Од главног немачког преговарача, каснијег министра спољних послова Ханса-Дитриха Геншера затражили су авион који би их пребацио до Каира, па су се, после 48 сати преговора, укрцали у два хеликоптера и одлетели ка аеродрому недалеко од Минхена.

Немачки снајперисти и специјалци су, одмах по доласку терориста и талаца, отворили ватру, али су Палестинци бацили ручну гранату у један од хеликоптера и убили отете спортисте који су се налазили у другој летелици.

Пет од осам отмичара је убијено, а у унакрсној паљби страдао је и немачки полицајац. 

Ухапшена су тројица отмичара – Аднан ел Гашеј, Џамал ел Гашеј и Мохамед Сафади, који су у невероватном следу догађаја ослобођени месец дана касније у замену за путнике "Луфтханзиног" авиона, који су Палестинци у међувремену отели.

Размена је обављена у Загребу. Ту су се тројица припадника Црног септембра укрцала у авион који је одлетео за Триполи, где су ослобођени путници "Луфтханзиног" авиона.

Начин на који је Западна Немачка обезбеђивала Олимпијске игре, контроверзна акција на аеродрому и пристанак на захтеве отмичара авиона, изазвали су талас критика на рачун тадашњих власти у Бону и подгрејали теорију према којој су Немци "прећутно" пристали на отмицу у замену за престанак палестинских акција на територији те државе. 

"Операција Божји гнев"

Израел није био задовољан реакцијом Бона, па је одмах покренуо "Операцију Божји гнев", којом су припадници Мосада добили одобрење да пронађу и убију све палестинске активисте који су, на било који начин, учествовали у нападу на израелске спортисте.

Тадашња израелска премијерка Голда Меир одобрила је ову акцију, а посебан комитет, уз помоћ сарадника из редова Палестинске ослободилачке организације, саставио је списак од тридесетак "мета", које су потом лоцирали оперативци Мосада.

Први је, у октобру 1972. године у Риму убијен Ваел Зватер, представник ПЛО-а у Италији, али је његова смрт изазвала низ контроверзи јер је, како се касније испоставило, противио тероризму као средству за постизање палестинских циљева.

Редом су, затим, ликвидирани представници ПЛО-а и Фатаха у Француској и на Кипру, након чега је уследила серија убистава у Либану у којима је страдало између 20 и 100 припадника палестинских организација. 

У серији акција Мосада, у Норвешкој је убијен Мароканац, који је грешком идентификован као Али Хасан Саламех, наводни идејни вођа напада на израелске спортисте. Норвешке власти ухапсиле су израелске агенте, али су их после суђења, вратиле у Израел.

Саламех је, после четири неуспешна покушаја, убијен у Бејруту пошто су агенти Мосада у ваздух дигли његов комби. У експлозији су погинула и четири његова телохранитеља и двоје пролазника. Неколико година касније, међутим, испоставило се да Саламех и није имао претерано много везе са масакром у Минхену.

Потрага за отмичарима

Аднан ел Гашеј, Џамал ел Гашеј и Мохамед Сафади су неко време крили после размене на загребачком аеродрому.

Дуго година се сматрало да су Аднан ел Гашеј и Мохамед Сафади убијени у акцији Мосада неколико година после масакра у Минхену, али је израелски новинар Арон Клајн касније објавио да је први умро од срчаног удара, док су Сафадија, према тој верзији, убиле хришћанске фаланге почетком осамдесетих година прошлог века.

Један од ветерана ПЛО-а је 2005. године, израелским медијима рекао да је Сафади и даље жив.

Џамал ел Гашеј се и даље крије, док је командант Црног септембра Абу Дауд 2005. године затражио од Немачке затражио да укине потерницу расписану због његове улоге у нападу у Минхену 1972. Потерница није укинута, а Абу Дауд је пет година касније умро у болници у Дамаску.

Израелске власти су се, после серије акција против припадника палестинских организација, нашле на мети оштрих критика, јер су, како се касније испоставило убиле свега једног од организатора масакра – Атефа Бсеиса, који је ликвидиран у Паризу 1992. године. 

Главни организатори и њихови телохранитељи су се разбежали по земљама Варшавског пакта и арапским државама и остали ван домашаја Мосадових акција. Критичари у Израелу су операцију тајних служби назвали "стратешким промашајем".