Израел ближи рату него миру, Иранци машу палестинским заставама

Палестинске заставе завијориле су се на бродовима иранске ратне морнарице током рамазанске параде, одржане свега неколико дана после нове велике кризе у односима Израела и суседних држава и двобоја пројектилима, који су уследили после упада израелских полицајаца у џамију Ал Акса у Јерусалиму.

Стотињак експлозија касније, страсти у Јерусалиму су се донекле смириле, али је Директорат за војну безбедност израелских оружаних снага упозорио политичаре да је земља ближе рату него миру, као и да ће тензије, после рамазана, некако спласнути.

"Безбедносни трендови би могли водити ка рату", објавили су израелски медији, објашњавајући да су противници Израела свесни америчке усредсређености на друге делове света, што је довело до прераспоређивања модерне борбене опреме и појачане активности Ирана на границама Израела.

"У овој фази, Иранци нису успели да кризу из Ирака, Сирије, Либана, Појаса Газе и Западне обале пренесу на територију Израела, али је извесно да ће наставити да покушавају", тврде израелски обавештајци.

Израелски извори тврде да талас ракетних напада на Израел, који је уследио после упада полиције у џамију Ал Акса у Јерусалиму, представља показатељ нове стратегије Ирана – односно истовремених удара на Израел са више страна.

Током недеље насиља, пројектили су на Израел испаљивани са локација у Појасу Газе, из Либана и Сирије, што је протумачено "очигледном координацијом" припадника Хамаса, Исламског џихада и Хезболаха из Техерана.

Готово истовремено, генералштаб иранских оружаних снага, који координише акције војске и Револуционарне гарде, најавио је "серију криза без преседана у историји после које ће Израел престати да постоји".

"Почело је одбројавање до колапса ционизма", сматрају ирански војни лидери уочи дана посвећеног Палестинцима, односно последњег петка месеца рамазана. Током парада које се одржавају на тај дан, у Ирану и широм арапског света демонстранти пале израелске и америчке заставе, уз повике "Смрт Америци".

Генеза нове кризе

Аналитичари сматрају да је ново поглавље кризе око Израела почело још у новембру, током Светског првенства у фудбалу одржаног у Катару, када су навијачи арапских репрезентација и Ирана, уз своје, махали и заставама Палестине, као заједничког именитеља патњи свих Арапа.

Док се очекивало да ће талас панарапског јединства спласнути када Лионел Меси и екипа отпутују из Дохе, свеже тензије почеле су серијом сукоба израелских снага безбедности и неколико проиранских група, тек пошто је првенство окончано.

Израел је од децембра, у неколико наврата бомбардовао базе Хамаса и Исламског џихада на палестинским територијама, као и логистичке пунктове Хезболаха у Сирији, за које се сматра да представљају кључну везу са иранским програмом усмереним ка наоружавању противника Израела.

Од почетка године, израелско ратно ваздухопловство у неколико наврата је гађало конвоје камиона на граници Ирака и Сирије, складишта у којима су, наводно, сакривани делови за пројектиле земља–земља, дронови и комуникациона опрема, те неколико објеката у близини аеродрома у Дамаску и Алепу.

Како би смањили штету од оваквих напада, Иранци су покренули озбиљну операцију модернизације сиријске протвваздушне одбране, укључујући пројектиле земља–ваздух "сајад 4Б" и "бавар 373".

Последња епизода у серији догађаја који су односе Ирана и Израела довели готово до тачке са које нема повратка су оптужбе израелских обавештајаца да је Иран, под маском хуманитарне помоћи након земљотреса, уз шаторе, храну и лекове у Сирију допремио и тоне оружја и војне опреме.

На аеродроме у Латакији, Дамаску и Алепу слетело је неколико стотина авиона натоварених хуманитарном помоћи, након чега је Израел у неколико наврата бомбардовао конвоје возила на граници Ирака и Сирије, али и на палестинским територијама.

Салве ракета које су обе стране испалиле после сукоба у Ал Акси није, међутим, изазвао конфликт ширих размера, пре свега јер Хезболах и Палестинци, а ни Израел нису желели такав развој ситуације.

Либан у процепу

Као и протеклих деценија, у процепу иранско-израелских односа, осим Палестинаца, налазе се и Либанци, којих према последњим подацима око 80 одсто живи испод границе сиромаштва.

Држава на ивици распада, како је називају аналитичари, у великој мери зависи од добре воље Хезболаха, који је немогућност партија да постигну било какав политички договор искористио успостављајући сопствени, паралелни државни апарат.

У таквим околностима, реакција Либана на испаљивање пројектила са своје територије и осветничке акције Израела, свела се на позиве на прекид насиља и приврженост Резолуцији 1701 Савета безбедности УН.

Иако су се власти у Бејруту жалиле на израелске нападе, нису имале никаквог утицаја на испаљивање ракета ка Израелу, које су биле и повод те акције, што Американци и Израелци виде као доказ да земљом, заправо, управља Хезболах.