Како је Нетанјаху наљутио Израелце, а ни Бајден није без коментара

У Израелу се против спорног закона протестује од почетка јануара, масовно - после смене министра одбране Јова Галанта, који је тражио да се његово усвајање одложи.

Синдикати су тада позвали на генерални штрајк, затворен је међународни аеродром у Тел Авиву, луке су обуставиле рад. Ауто-путеви су били блокирани, болнице су примале само хитне случајеве.

Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику рекао је да би последице усвајања правосудних реформи по државу биле те да се о Израелу више не би могло говорити као о јединој демократији на Блиском истоку.

Он истиче да је требало да тзв. правосудне реформе, које предлаже премијер Нетанјаху, уклоне једну од последњих кочница које је правосуђе у Израелу наметало извршној власти.

“У овом случају, правосудне промене које је премијер Нетанјаху предложио, оне су требале да уклоне кочницу на неколико ствари, прва је способност правосуђа да блокира изградњу насеља на Западној обали на палестинским територијама, наравно, треба рећи да правосуђе никада није осуђивало до краја ову политику, али је понекад знало да заштити власничка права појединих палестинских грађана. Али оно што је много важније и због чега премијер Нетанјаху јесте толико загризао за ову реформу правосуђа, то је да би се тиме уклонила могућност правосуђа да њега кривично гони због читавог низа корупционашких афера у које је он наводно умешан“, објашњава Вуксановић.

Додаје да протести јесу почели у јануару, али да су се интензивирали након што је Нетанјаху сменио министра одбране који се јавно успротивио овим правосудним променама.

“Видели смо да су постали насилни у појединим местима, оно што је битно, видели смо да је активна резерва израелске војске која у израелском систему одбране представља окосницу војног апарата, она је исто отказала послушност, а видели смо да су и израелске амбасаде широм света исто почеле да штрајкују као вид протеста због овакве политике“, истакао је Вуксановић.

Може ли Израел да очува своју репутацију на Блиском истоку

У контексту региона у којем се налази, Израел је обично имао репутацију најстабилније државе, са најфункционалнијим политичким институцијама. С друге стране, у израелско-арапском суседству постојала је и одређена индиферентност, а Иран је непријатељски настројена земља.

“Турска има проблеме са Израелом, али је окупирана својим проблемима. У израелском суседству постоји индиферентност јер они сматрају да ово није темељни протест због онога што је најболнија тема кад је у питању Израел у арапском свету, а то је статус палестинске заједнице. Него они сматрају да је ово буквално унутрашња политичка свађа у кући, брачна свађа, може се рећи, са становишта Арапа“, истиче Вуксановић.

Израелу треба подршка Вашингтона

Напомиње да је однос са САД кључан за Израел и да Тел Авив не може да нађе замену за Вашингтон.

“Иако видимо да се ситуација на Блиском истоку мења и да арапске престонице диверсификују своја партнерства и бирају неке друге, партнерства са Кином, Индијом... Израел је у другој категорији, јер он може да уради ово или оно са Москвом или са Пекингом, али нико од њих не може да замени Вашингтон, када је реч о безбедности. Он нема много других адреса. Видимо да је ово изазвало озбиљну пукотину у том односу, на основу изјава из Беле куће“, истиче Вуксановић.

То ће, каже, бити велики проблрм за оне гласове у Вашингтону који америчку подршку Израелу брендирају тиме да је Израел једина демократија на Блиском истоку.

“Захваљујући јаким изаелским интересним лобијима и групама за притисак где се израелски лоби сматра етнички најутицајнијим лобијем у Вашингтону, често је свесно или несвесно била предмет двопартијске сагласности у Вашингтону. Али сада видимо да се мења јер деморкате су опрезније према израелско-палестинском сукобу, јер и они иду на гласове муслимана у САД. Велики је знак питања у зависности од исхода председничких избора следеће године како ће се републиканци позиционирати, јер они имају више сипматија према Израелу“, објаснио је Вук Вуксановић.

Тешке речи од стране опозиције и јавности

Милан Фогел, новинар и публициста, каже да постоји велико неповерење у изјаву председника Владе да ће се до јула замрзнути процес реформи.

“Тешке речи се употребљавају и од стране опозиције и више од стране грађана, барем оног дела који је наставио да протестује на улицама. То што је он рекао да је замрзнуто није замрзнуто. И јуче и данас настављају одбори да раде и припрема проглашење закона у Кнесету, као последњој фази у парламенту Израела, као последњој фази реформи“, навео је Фогел.

Грађанима, истиче, највише смета то што иза реформе стоје лични интереси, очување власти. “Питање је да ли би могле да се подигну оптужнице против председника Владе. То се овде назива корупцијом“, наводи Фогел.

Сматра да ће притисак протеста можда довести до нових избора, али све зависи како ће се председник договорити са коалиционим партнерима.

Нетанјахуу треба Бен Гвир

Наиме Нетанјахуу је потребна подршка министра за националну безбедност Бена Гвира и његових посланика, како би остао на позицији премијера.

Гвир је, иначе, познат по својим расистичким изјавама и негативном односу према арапској заједници која није мала.

“У Израелу, од 9 милиона становника два милиона су Арапи са израелским држављанством. Председник Владе се сложио да се формира Национална гарда, која пре свега кошта пуно, а друго, што опозиција истиче, то није Гарда за обрану националних интереса, већ приватна полиција Бена Гвира“, рекао је Фогел.

Састанци владајуће коалиције и опозиције код председника Израела су почели синоћ и данас се настављају.

“Важан фактор је ноћашња изјава председника САД Бајдена у којој он осуђује процес реформи правосуђа и каже директно да он скоро неће позвати председника Владе Нетанјахуа у посету Америци, што је већ било планирано. Без подршке САД Израел би тешко опстао на овим просторима“, навео је Фогел.