Демонстрације против пензионе реформе и протести жутих прслука, сличности и разлике

Станислав Сретеновић из Института за савремену историју рекао је за РТС да је Француска ушла у период кризе која неће да се претвори у масовну блокаду. Комуникација владе и демеонстраната не постоји, своди се на две групе које "обарају руку" и очекује се ко ће да превагне, истакао је Сретеновић.

У Француској су настављене масовне демонстрације против пензионих реформи. Највише демонстаната је на улицама Париза, Лиона, Нанта, Нице. Ауто-путеви су блокирани од јуче. Штрајкују запослени у саобраћају и енергетици.

Станислав Сретеновић из Института за савремену историју рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је Француска ушла у период кризе која неће да се претвори у масовни штрајк или масовну блокаду.

Према његовим речима, она ће и даље пролазити кроз успоне и падове у унутрашњој политици, посебно у вези са пензионим системом.

У последње време овај протест се радикализује, комуникација владе и демеонстраната не постоји, своди се на две групе које "обарају руку" и очекује се која ће да превагне, истиче Сретеновић.

Појавиле су се групе које радиклизују протесте и који прибегавају насиљу и немају жељу, како наводи Сретеновић, да се нађе правично решење, већ жељу да заоштре ситуацију.

Према његовим речима, врло често су те групе означене да долазе из иностранства. Додаје да су то транснационалне групе које користе унутрашње пробелеме држава за притисак и увођење насиља. "То је феномен који забрињава. Како ће се поједине земље носити са тим проблемом видећемо", подвукао је Сретеновић.

Поједини проблеми у земљама дају могућност ЕУ да се појави као спаситељ, наводи Сретеновић.

Поставља се питање односа између Франуске и ЕУ и Немачке и ЕУ. "Француска и Немачка као мотори ЕУ су на унутрашњм плану у кризи. Да ли ће се Европа појавити као спаситељ то ће бити једна од важних тема које треба да анализирамо", истакао је Сретеновић.

Он наводи да постоје паралеле са протестом "жутих прслука", ради се о људима који су и пре две године демонстрирали, али сада је карактеристично да се ради о синдикалном протесту који је јасно дефинисао шта жели, а не жели реформу са пензионог система где би се ишло у пензију уместо са 62 - са 64 године јер се људе плаше да ће дуже радити а мање зарађивати.

Протест је, наводи Сретеновић, и даље окренут синдикалној борби, а политичке партије су јасно рекле да желе да се смире тензије, да не желе да доливају уље на ватру и да су против насиља.

Ради се на томе да се смире тензије и да преговори уђу у токове директног контакта владе и синдиката.

Ситуација у Европи је таква да друштва имају своје проблеме и некада излазе у први план, а некада се стишавају, закључио је Сретеновић.

Цело гостовање Станислава Сретеновића из Јутарњег програма РТС-а можете погледати у видеу на почетку текста.