Штрајк у Немачкој – упозорење или ускоро свакодневица

Неким послодавцима би могао да застане дах због актуелних захтева за повећање плата. Синдикат јавног сектора Верди тражи 10,5 одсто веће плате и месечно повећање од најмање 500 евра. У синдикату железничара EVG траже чак дванаест одсто и најмање 650 евра повећање месечно. Тиме синдикати хоће да надокнаде губитак куповне моћи изазван високом инфлацијом.

Имајући у виду тако високе захтеве, неки економисти говоре о предстојећој спирали плата и цена, односно ситуацији када се плате и цене узајамно подстичу на раст, што може имати потенцијално економски штетне последице.

Какве везе имају високе плате са инфлацијом

Председница Европске централне банке пре неколико дана је упозорила да ће запослени и компаније морати подједнако да поднесу повећани терет.

"Ако свака страна покуша да минимизира сопствене губитке, могло би да се догоди да веће профитне марже, плате и цене једне друге гурају навише“, рекла је Кристин Лагард.

Синдикати не виде тај проблем, бар не због својих захтева.

"Говорити о спирали плата и цена је бесмислица. Ако спојим све наше захтеве, онда тражимо мање од инфлације", истиче шеф Вердија Френк Вернеке.

То је ваљан аргумент – ако потраживања заиста остану испод инфлације. Јер, ако цене расту брже од плата, радницима се смањују реалне плате. Тада себи могу да приуште мање робе, а потражња слаби. А то онда више говори о паду, а не о расту цена.

Председник Немачког института за економска истраживања (DIW), Марсел Фрачер, не верује да тренутно прети спирала раста плата и цена. "То је мит", каже, јер, запослени су 2022. имали просечан реални губитак плата од три одсто, а 2023. ће то вероватно бити још два одсто или више.

Економисти сматрају да је могућ прихватљив споразум

Економисткиња Моника Шницер има сличан став, јер, каже, и ове године би требало очекивати инфлацију већу од шест одсто. У том контексту, захтеви да се повећају плате су разумљиви, сматра Шницер, председница Немачког савета економских експерата (Економски мудраци). С друге стране, она упозорава да се мора избећи поменута спирала плата и цена.

Из тог разлога, немачка влада је омогућила и ослободила пореза једнократне исплате послодаваца запосленима, те донела мере за сузбијање високих трошкова енергије.

Шницер је уверена да ће се постићи прихватљив договор. У ствари, то је исто тако кључна ствар, јер је искуство показало да се захтеви синдиката не преливају непромењени у споразуме. Односно, стварна повећања плата обично су нижа од почетних, високих захтева.

Клеменс Фуест, председник Института Ифо са седиштем у Минхену, то види слично: "Мислим да ће, као и увек, бити неке врсте компромиса. Мислим да ће послодавци донекле попустити, али наравно и ту постоје ограничења. Зато очекујем повећање плата од око седам одсто. То би и даље било испод стопе инфлације, али би растеретило приватна домаћинства и запослене", каже Фуест за DW.

Имајући у виду будућност, Марсел Фрачер је уверен да се преговарачка моћ запослених повећала – и да ће се стога вероватно повећати број штрајкова.

"Тренутно доживљавамо прекретницу на тржишту рада: чини се да су прошли дани у којима су послодавци могли мање-више да диктирају плате и услове рада", оцењује шеф ДИВ.

Веће плате као лек за недостатак квалификованих радника

С друге стране, Институт за немачку економију (IW), близак послодавцима, приговара да веће плате саме по себи не утичу на недостатак квалификованих радника – то не може краткорочно да обезбеди квалификације којих сада нема, нити да средњорочно промени услове на тржишту рада тако да се створи довољна мобилност радне снаге.

"Уместо тога, веће плате у секторима у којима је недостатак квалификованих радника посебно велики, краткорочно ће услуге и робу учинити скупљим", оцењује се у студији стручњака IW за тржиште рада Александера Бурстедеа.

Неспорно је да постоји и да ће постојати општи недостатак радника и квалификоване радне снаге. То је поткрепљено и најновијим прогнозама Института за тржиште рада и истраживања занимања (IAB), истраживачког института Савезног завода за запошљавање. За 2023. IAB очекује повећање од 340.000 радних места која подлежу доприносима за социјално осигурање. Број запослених достићи ће нови максимум од скоро 46 милиона.

"Радника недостаје онолико колико то није био случај деценијама. Зато се фирме труде да задрже своје запослене, чак и у тешком окружењу", каже Енцо Вебер, шеф истраживачког одељења IAB за прогнозе и макроекономске анализе. Добар тренд запошљавања подржава приходе и стога, закључује Вебер, остаје важно сидро стабилности за привреду.