Дизелаши и бензинци могли би још деценијама да опстану у ЕУ

"Постигнут је договор с Немачком око будућег коришћења е-горива у аутомобилима“, поручио је на Твитеру потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс.

Готово истовремено је и немачки министар саобраћаја Фолкер Висинг поручио: "Пут је слободан: Европа остаје технолошки неутрална.“

Компромис око тога да ће у Европској унији и након 2035. године бити дозвољени аутомобили с моторима на унутрашње сагоревање је заправо веома једноставан: таква возила ће бити пуштана на друмове и након тог рока, али само ако искључиво троше такозвана електро-горива.

Ту су одређени и рокови: најпре ће се успоставити посебна група возила која троше искључиво е-гориво и која ће онда бити уврштена у каталог прописаних возила. То би требало да буде учињено већ до јесени 2024. године.

Тиме је отворен пут да све државе пристану на амбициозну зелену агенду Европске комисије и усвоје је пре европских избора наредне године. Велики циљ је климатска неутралност ЕУ до 2050. године.

Шта је заправо Висинг хтео?

Још прошле јесени је објављено да на друмовима ЕУ од 2035. године могу да остану само половни аутомобили на бензин и дизел, а да ће сви нови морати да иду на – струју.

Но у последњих месец дана је министар Висинг запрепастио своје коалиционе партнере из странке Зелених опирањем том компромису. Он је наиме прихватио да би требало смањити на нулу количину издувних гасова из аутомобила, али је тражио да у игри остану и еколошки чиста синтетичка горива.

Према Висингу, најважније је бити "отворен за нове технологије“, а не ограничити се само на електричне аутомобиле. Електро-горива су још прилично футуристичка и могла би да буду јако скупа, а за сада се у пилот-пројектима добијају од водоника и угљен-диоксида, уз велику потрошњу струје у производњи.

За критичаре је ово очајнички покушај немачких Либерала да поентирају у бирачком телу након низа изборних дебакала. Недавно рецимо нису прешли цензус у граду-покрајини Берлину.

У партији то углавном приписују томе што Либерали наводно "губе профил“ у такозваној семафор-коалицији на савезном нивоу са социјалдемократама канцелара Шолца и Зеленима.

Како ће то уопште да ради

Нејасно је и како би опстанак е-горива могао да се спроведе. Јер, бензинске пумпе ће преживети 2035. годину и биће бензина и дизела за возаче са старијим аутомобилима. Но, уколико возач купи нови аутомобил за који је допуштено само е-гориво, ко ће му забранити да у тај ауто напросто сипа стари добри и јефтинији бензин?

Наиме, аутомобилска индустрија још није смислила мотор који би радио искључиво на е-гориво, нити је имала потребе да тако нешто ради – таква горива су скупа и теже их је произвести.

Новинари популарног подкаста "Стање нације“ распитали су се недавно у Савезном заводу за заштиту животне средине где су им рекли да им "није позната могућност“ да возило са мотором са унутрашњим сагоревањем разликује да ли је напуњено е-горивом или фосилним горивом.

Критичари зато кажу да Висинг "отвара мала врата“ да класични мотори остану на улицама још деценијама.

Електро-гориво битно за авионе и бродове

Заговорници е-горива сматрају да ће људи ионако масовно да возе старе аутомобиле, па да је онда боље понудити им чисто гориво. И да је брз прелазак на потпуно електричну флоту утопија, већ и због енормне количине литијума и других тражених елемената који су потребни у производњи.

Противници пак кажу да је за справљање е-горива потребно потрошити огромну количину струје која би паметније била употребљена за директно пуњење електричних аутомобила.

"Е-горива ће увек бити битно скупља него да се возило напуни класичном струјом“, рекао је Штефан Брацел из Центра за аутомобилски менаџмент.

Додуше, ни критичари не одбацују е-гориво сасвим. Оно, кажу, има перспективу за тешка теретна возила за која још не постоје довољно моћне батерије, као и за авионски и бродски саобраћај.

Висинг је истерао нешто

Није до краја јасно шта су министар Висинг и његова партија добили овим компромисом. Јер, они су заправо само испословали обећање Европске комисије да ће додатним актом увести и могућност за е-горива.

Но, како је указао Петер Каперн, репортер радија Дојчландфунк из Брисела, последње анкете у Немачкој показују да су и Висинг и његова страначки шеф, министар финансија Кристијан Линднер, постали много популарнији међу бирачима.

Према бројкама недељника Шпигел, удео грађана који позитивно оцењују рад министра Висинга је у последњих месец дана порастао са 12 на 22 одсто, а удео негативних је са 66 пао на 60 одсто. Слично је код Линднера који има однос позитивних и негативних 28-59, а било је 18-67.

"Ако је то био циљ, онда им и није баш све било узалуд“, закључио је Каперн.