Зашто три Сијева дана с Путином тресу цео Запад

Сведочимо променама, које се нису десиле 100 година, поручио је председник Кине Си Ђинпинг руском колеги Владимиру Путину на крају посете Москви. Док Француску тресу протести, цео Запад тресу три Сијева дана с Путином. У западним анализама, посета кинеског председника Русији виђена је као најава новог чак и војног блока, упркос историјском опредељењу Кине, уписаном и у Устав из 1982. да се у блокове не сврстава.

Си Ђинпинг и Владимир Путин прошле године пред рат разговарали су четири сата у Пекингу. Годину касније у Москви и сат дуже. Из руске визуре, када из Хага стиже налог за Путиново хапшење, Сијева посета је порука да - Русија изолована од Запада има моћног пријатеља на Истоку. У новцу - 80 споразума тешких 165 милијарди долара.

"Што се енергетске димензије тиче потписани су различити споразуми. Сила Сибира 2 није потписана, воде се још преговори, вероватно око цене. Међутим, уколико је Путин јавно рекао да ће то ове године бити формализовано, не верујем да ће председник Си превише захтевати на додатним привилегијама. Сви ови споразуми и политичка и геополитичка димензија посете говоре да је ово један програм стратешког приближавања и најближе могуће стратешке координације у наредних десет година", оцењује Јован Чавошки, научни сарадник Института за новију историју.

Партнерство без граница - прошлогодишња формулација из Пекинга, у Москви је изостала. Али је Си дошао са планом за окончање руско-украјинског сукоба, који Кремљ подржава. Откад је објављен, Запад упозорава, Кина би Русију могла да подржи испорукама оружја.

"Кина игра на карту своје мировне понуде и да у широј међународној јавности, не нужно на западу, већ у глобалној јавности, буде препозната као потенцијални арбитар сукоба, страна која ће сутра бити потписник неког мировног уговора и неко ко можда дефинише параметре тог мировног уговора. То је важан елемент кинеске спољне политике и на неки начин је чак однос са Москвом делом подређен томе", сматра Милан Игрутиновић, научни сарадник Института за европске студије.

Кина је недавно помирила Иранце и Саудијце, али рат у Украјини није зрео за посредовање, уверени су аналитичари. У заједничком саопштењу из Москве, примећују мировну поруку да се нуклеарни рат не сме водити. У исто време на могућност да Лондон Кијеву пошаље муницију с осиромашеним уранијумом, оштар одговор Путина -"Москва ће бити принуђена да реагује".

"Муниција која је делом направљена од осиромашеног уранијума се не сматра нуклеарним наоружањем ни по једној међунродној конвенцији није забрањена ми имамо одређено искуство од 99. године, тако да је то игра речи и игра пребацивања одговорности", објашњава Игрутиновић.

У западним анализама, посета председника Кине Русији виђена је као најава новог чак и војног блока, упркос историјском опредељењу Кине, уписаном и у Устав из 1982. да се у блокове не сврстава.

"Кина је нагласила да она не ствара нови блок, да је то нови модел односа између великих сила који председник Си промовише још од 2013. године. Али оно што је посета показала у односу на САД и ЕУ је да ће Кина учинити све да Русија у овом сукобу не буде поражена", истиче Чавошки.

Када је пре десет година стао на чело Кине, Си Ђинпинг прво је посетио Москву. На почетку трећег мандата са Путином се састао 40. пут.

Према Кијеву, Пекинг задржава коректан однос изражен макар у првој од 12 тачака мировне платформе - поштовање територијалног интегритета. Чека се разговор председника Кине и Украјине вероватно телефоном.