Коначно и у Риму – Музеј Холокауста на који се чека 26 година

Још 1997. године рођена је идеја о изградњи музеја. Но тек је 2005, Валтер Велтрони, тадашњи градоначелник Рима, најавио да ће наредне године бити започета његова изградња па је зато и купљена Вила Торлонија, у близини Мусолинијеве резиденције, што је имало велику историјску и симболичну вредност.

Седам година касније покренута је јавна процедура у којој су учествовале 24 компаније не би ли биле изабране за извођење радова. Причало се да ће локација бити промењена те ће све бити премештено у зону Еур да би 2015. године био потписан уговор који се ипак враћа на првобитни план тј. Вилу Торлонија.

Годину дана после процес је поново успорен због низа жалби да би тадашња градоначелница Вирџинија Рађи најавила да ће се ускоро започети са пројектом. Архитекта Лука Зеви је 2019. говорио да је готово са свим административним процедурама но пандемија која је уследила је све зауставила пошто је читава Италија ушла у локдаун.

Средином 2021. године започети су радови са полагањем првог камена темељца да би данас, годину и по дана касније од владе дошла потврда да ће музеј заиста бити изграђен.

„За само три месеца наше владе, успели смо да припремимо одредбу коју је одобрило Веће министара а трошкови изградње Националног музеја сећања на Холокауст коштаће за период 2022 – 2025. десет милиона евра. Наша је дужност да никада не заборавимо жртве Холокауста" – изјавио је министар културе Италије, Ђенаро Санђулијано.

Рут Дурегело, председница Јеврејске заједнице у Риму је тим поводом изјавила: „Желим да изразим моју захвалност због ове конкретне пажње усмерене на жртве Холокауста. Подршка везана за изградњу музеја је важан корак у његовој реализацији за коју се надамо да ће бити брза. Потребно нам је да имамо тачне датуме и да све брзо буде завршено те да Рим напокон добије музеј попут онога какав имају све европске престонице".

Вила Торлонија – музеј Холокауста у некадашњој Мусолинијевој резиденцији

Вила Торлонија је комплекс зграда и вила у Риму у кварту Номентано. У власништву породице Торлонија у подрумима виле, 1919. године, откривено је подземно јеврејско гробље из римског доба.

Двадесетих година прошлог века Ђовани Торлонија је изнајмио Мусолинију део виле под именом Казино Нобиле, за симболичну суму од једне лире. И након смрти принца Ђованија 1939. године, Мусолини је наставио да живи у вили под истим условима захваљујући Ђованијевом наследнику Алесандру Ђеринију.

Мусолини је заједно са Ђованијевим братом Карлом, изградио склониште против бомбардовања у јеврејским катакомбама из трећег и четвртог века које су се налазиле испод виле коју је Мусолини напустио 25. јула 1943. године.

У периоду од 1944. и 1947. вила је била окупирана од стране енглеско америчке команде. Након рата вила је враћена у посед породице Торлонија али је остала запуштена и у стању пропадања све док је 1978. године није купила општина Рим и трансформисала у градски парк.

Од 1991. зграде које припадају комплексу су почеле да бивају реновиране и претворене у музеје да би данас, баш то место било намењено Музеју сећања на жртве Холокауста.

Музеј у рукама деснице и левице

Влада која припада централној десници усвојила је декрет о коначној изградњи музеја. Сада је читав пројекат у рукама администрације главног града Италије вођеног градоначелником Робертом Гвалтијеријем из Политичке партије демократа која припада италијанској левици.

Они су наиме задужени за административно и бирократско одобрење радова те давање коначне форме пројекту чији је облик инспирисао и лого истоимене фондације креиране за управљање Музејом Холокауста.

Од 2015. године привремено седиште је у Казина деи Валати у Гето, који су Лука Зеви и Ђорђо Тамбурини замислили као висећу црну кутију начињену од цигли са именима свих италијанских и римских Јевреја који су депортовани.

Кутија од цигли би била без архитектонских баријера и уздизала би се вертикално (12 метара изнад земље и 15 метара под земљом) са „путем праведника" из самог улаза Виле Торлоније.

Унутар просторија, пут би имао континуирани ток преко три сале „да не би дошло до прекида нарације" на 2500 квадратних метара сталне поставке. У једној од сала би био смештен модел Аушвица док би друге просторије биле намењене салама за конференције, књижарама, кафићу који би имао поглед на башту.

Рим ће напокон (можда) добити свој Музеј Холокауста на који чека 26 година.