Британска влада села за сто са штрајкачима

Прави разлог за тај преокрет су много боље фискалне прогнозе за шесту привреду света него што се очекивало после економског потреса кратког мандата Лиз Трас прошле јесени.

Зима британског радничког незадовољства прелила се у пролеће. Истовремено, Влада балансира између подмиривања растућих животних трошкова грађана и затрпавања инфлаторног економског понора.

Успех медицинара

После месеци штрајка, медицински радници успели су да се изборе за повећање плата од пет одсто.

"Овај споразум одаје признање фантастичном послу, који обављају радници у државном здравству – наше медицинске сестре, бабице и возачи хитне помоћи, али он је уједно исплатив за пореске обвезнике и омогућава да испунимо обећано – преполовимо инфлацију и смањимо листе чекања у здравству", објашњава британски премијер Риши Сунак.

Прошле недеље поново су штрајковали и возачи лондонске подземне железнице.

Просветари у штрајку

Грађани навикли на катастрофално лош јавни превоз једва да су реаговали, али је недостатак слуха за радничку солидарност овог синдиката умногоме отежао протест просветних радника од основних школа до универзитета, који су два дана обуставили рад.

"Сваког месеца уђем у црвено, јер немам довољно новца. Веома опрезно трошим, али шта год да радим, не плаћају ме довољно за шездесеточасовну радну недељу", жали се професор историје из Лондона Вил Фартинг.

Ђаци, студенти и родитељи су уз професоре.

"Ја сам схватала да наши наставници не добијају довољно за то што нас образују и дошла сам са оцем да се борим за наша права", каже учесница протеста просветара, осмогодишња ученица Сумер Алхафаф.

"Не могу да стојим по страни док је образовање десетковано. Није реч само о платама за просветне раднике већ и о финансирању школа. Наша деца заслужују боље – она су наша будућност. Ми у Енглеској заостајемо за Шкотском и Велсом, где седе и разговарају", истиче наставница из околине Ливерпула Фердуши Мокшин.

Шкотски и велшки просветари изборили су се за повећање плата од преко дванаест одсто.

Kо има мандат да преговара са синдикатима?

Влада у Лондону месецима је једва пристајала да се нађе у истој просторији са представницима синдиката.

Онда је министар здравља изненада одлучио да разговара са младим лекарима, који траже повећање зарада од 36 одсто колико је, тврде, инфлација појела за последњих петнаест година.

"Стив Баркли је заказао састанак и није се појавио, 24. фебруара саопштили смо датуме ступања у штрајк и он се 2. марта појавио. Сео је за сто. Дивно. Разговори су могли коначно да почну. Онда нам је саопштио да нема мандат", прича копредседавајући комитета младих доктора Британске лекарске коморе др Роберт Лоренсон.

Мандат, чини се, има једино премијер.

"Свим синдикатима поручујем: Немојте штрајковати. Дођите да разговарамо. Ми то желимо", одједном се предомислио британски премијер Риши Сунак.

Велики преокрет

Овај преокрет не случајно подудара се са усвајањем годишњег буџета и много оптимистичнијим прогнозама за британску привреду него јесенас после кратког мандата Лиз Трас, који је појео четрдесет милијарди фунти.

"Данас канцеларија за фискалну одговорност предвиђа, што због промена на међународној сцени, што због мера које сам предузео, да Уједињено Kраљевство ове године неће ући у техничку рецесију", саопштио је Парламенту британски министар финансија Џереми Хант.

Исто тело предвиђа суноврат инфлације са 10,7 одсто, колико је износила у децембру прошле, на испод три процента до краја године.

То је прави разлог што су се отворила врата Владе за преговоре са синдикатима.

Докле ће тако и остати, тешко је предвидети у овој глобалној економској и политичкој клими.