Већа плата мушкарца није ствар "вештине преговарања" – немачки суд донео пресуду о равноправности

Случај о којем се расправљало на Савезном суду за рад: Сузане Дима (44) је 2017. потписала уговор са металуршком компанијом из Мајсена, у близини Дрездена. Прихватила је понуђену почетну плату од 3.500 евра (бруто). Исти посао је радила са двојицом колега, од којих је један у фирму дошао само пар месеци пре ње. Сазнала је да тај колега има много већу плату од ње. Он је наиме тражио – и добио 1.000 евра више на самом почетку.

А и касније, када је уведен интерни колективни уговор, и када је требало да им се плате изједначе, ипак је имао 500 евра више, јер је претходно тражио и добио повишицу. Она се побунила и тражила исту плату - али је није добила.

Дима и њене две адвокаткиње су заступале став да се ту радило о дискирминацији на родној основи. Послодавац се пак позвао на принцип слободе уговора - и добио на нижим судовима укључујући покрајнски суд у Саксонији.

Савезни суд за рад у Немачкој са седиштем у Ерфурту је прошле седмице Сузани Дими дао за право и досудио јој 14.500 евра изгубљене зараде и одштету од 2.000 евра.

А за пословни свет у Немачкој то значи да послодавци убудуће не смеју правдају разлике у зарадама позивајући се преговарачке вештине. И што је такође важно - ако послодавац прихвати захтев за већом платом, онда мора да је повећа и онима који раде исти или сличан посао, и који имају сличне квалификације и искуство.

"Такво понашање практично не постоји код мушкараца"

"Вештина преговарања" је (била) главни адут послодаваца када се ради необјашњивим разликама у платама, превенствено између мушкараца и жена.

Наука, такозавна бихејвиорална економија, им је у томе помагала. "Студије показују да мушкарци у просеку о платама преговарају успешније јер у просеку захтевају више", каже Матијас Сатер, директор Института "Макс Планк" за истраживање друштвених добара у Бону и не види у томе дискриминацију жена.

С друге стране, жене повремено чак сигнализирају да би прихватиле посао и за нижу плату. "Такво понашање практично не постоји код мушкараца", каже Сатер.

Није се дуго чекало на оштру реакцију послодаваца: "Одлука суда је оштро задирање у слободу преговарања послодаваца и запослених и открива апсурдност Закона о транспарентности плата", рекао је Рајнхолд фон Ебен-Ворле, председник Удружења немачких предузећа у власништву породица и које, према наводима Удружења, запошљавају око осам милиона људи.

Слобода уговора је заснована на „основним вредностима нашег економског система као што су конкуренција, ефикасност и лична одговорност". Те вредности су сада „безвредне" у преговорима о платама, рекао је Фон Ебен-Ворле.

Није уравниловка

Михаел Фулрот из Удружења немачких правника за радно право каже да постоје фактори који и даље оправдавају разлику у платама: између осталог, даље усавршавање, релевантно познавање страних језика или нешто друго. Ако послодавац може објективно да докаже да колега постиже више од запослене жене, он може и даље да зарађује више.

"Дакле, пресуда не значи уравниловку, већ једноставно доследно спровођење општег закона о једнаком третману", каже Фулрот за ВДР.

А на питање - да ли на пресуду могу да се позову и колеге мушкарци који зарађују мање од других мушкараца - Фулрот каже да је то могуће ако се докаже да је разлог за мању плату дискриминација. Према Закону о једнаком третману, на који се позива суд у овој пресуди, то је случај са карактеристикама као што су пол, вера, етничко порекло, поглед на свет, инвалидитет, сексуалани идентитет као и старост или младост.

Главна препрека за равноправност – тајност плата

Министарство за породична питања окарактерисало је судску одлуку као „изванредан и јасан знак примене принципа - једнаке плате за једнак рад". Једно од највећих и најстаријих удружења за равнопрапвност жена у Немачкој (Фрауенринг) саопштио је да би пресуда могла да значи да ће наредних недеља, месеци и година под лупом бити хиљаде уговора о раду.

Међутим, Сузете Јорк, једна од адвокаткиња Сузане Диме, указала је на проблем који би могао да се појави за многе жене које желе да окончају дискриминацију, позивајући се на ову пресуду.

"Главни проблем у пракси је то што жене не знају колико зарађују њихове колеге", рекла је она. Право на информације о томе, које произилази из Закона о транспарентности плата од 2017, запослени имају „само у фирмама са најмање 200 запослених - а већина жена ради у мањим фирмама".

Удружење немачких синдиката (ДГБ) каже да би пресуда могла да промени свет рада у Немачкој. Међутим, „препреке за информације о платама су превисоке и нису планиране никакве санкције. Kапије су и даље широм отворене за дискриминацију жена у Немачкој", рекла је Елке Ханак, подпредседница, ДГБ-а за агенцију ДПА.

Сара Линколн, адвокаткиња из Друштва за права слободе, које је заступало радницу пред судом то види слично и нада се новој директиви ЕУ, вероватно на лето, која би могла да створи већу транспарентност у плаћању жена.

А у међувремену саветује: "Од велике помоћи може бити када се на послу поприча о томе ко колико зарађује. Нико не мора да брине да ће му нешто бити одузето. Увек се ради само о томе да други добију више."

Сузане Дима је још 2019. напустила фирму с којом се судила. Непосредно после изласка из суднице у четвртак, плачући од среће рекла је да у том тренутку победе, мисли на своје своје ћерке и све друге жене у Немачкој за које је ова пресуда прекретница.

Дијана Рошчић