Бисенић: Сирија потпуно девастирана, западним земљама се не жури нити покушавају да јој помогну

Расте број жртава разорног земљотреса у Турској и Сирији, а спасиоци седми дан трагају за преживелима. Тло и даље подрхтава.

Хуманитарне организације прогласиле су погођени део Сирији накритичнијом тачком на планети. Здравствени систем је већ био девастиран.

Турској помаже 99 држава, 68 тимова је на терену, а када је о Сирији реч, међународне хуманитарне организације позивају да се искорачи изнад политике.

Авион са хуманитарном помоћи из Италије која је намењена деловима Сирије под контролом владе, слетео је у Бејрут. Пошиљка, тешка 30 тона, обухвата четири возила хитне помоћи и 13 палета медицинске опреме. 

Новинар и дипломата Драган Бисенић каже за РТС да у Сирији живи 17,5 милиона људи, а да њих 13 милиона и од пре земљотреса зависи од хуманитарне помоћи.

"Хуманитарна помоћ не стиже до свих њих, већ једва до половине. Од свих њих отприлике девет десетина живи на ивици сиромаштва. Градови попут Алепа, који су били под влашћу Исламске државе, потпуно су разорени, они ни сада немају услове. То су планински и пустињски предели где је температура сада изузетно ниска и то такође отежава и живот и доставу помоћи", каже Бисенић.

"Западним земљама се не жури нити покушавају да јој помогну" 

Указује да је помоћ која стиже у Сирију неупоредиво мања и готово безначајна у поређењу са оном која се шаље Турској.

"Западне земље се нити журе, нити покушавају да Сирији помогну у истој мери у којој то чине према Турској, будући да је Турска и чланица НАТО-а. Тек јуче је извесна прва европска помоћ упућена у Сирију, али није стигла тамо, већ у Бејрут", каже Бисенић.

Са друге стране, указује он, Сирија није у могућности да прими директну помоћ од многих земаља због санкција уведених влади Башара ел Асада.

"Ситуација у Сирији је заборављени рат, од већине европских држава Сирија је под санкцијама због власти председника Башара ел Асада. У овом тренутку помоћ која стиже Сирији је неупоредиво мања и готово безначајна у односу на пажњу која се обраћа на Турску. Тек јуче је извесна прва италијанска помоћ упућена, али није стигла у Сирију, него у Бејрут", каже Бисенић.

Указује да помоћ касни једним делом и због одбијање централне владе у Дамаску да прихвати да се мимо ње одржавају директни контакти са погођеном провинцијом, која је једина у овом тренутку остала под влашћу побуњеника, односно оних снага, које званична Сирија не признаје.

"Желе да се та помоћ одвија искључиво преко Дамаска, опет на другој страни, западне владе и хуманитарне организације то одбијају, са образложењем да би то било искоришћено за даље нападе и даљу агресију и ауторитарност садашњег председника", наводи Бисенић.

На питање да ли ће западне санкције Дамаску бити укинуте или ублажене, како би се Сиријцима допремила неопходна помоћ одговара да верује да ће се наћи неко решење. 

"Тим пре имајући у виду да је Сирија ратом девастирана и ратом разорена земља", каже Бисенић.

Оцењује да ће на донаторској конференцији Европске уније почетком марта, део средстава сигурно бити одређен за Сирију. 

"Оштећен гранични прелаз који се користио за испоруку помоћи" 

Поред тога, у катастрофи је оштећен гранични прелаз који се користио за испоруку хуманитарне помоћи северној Сирији коју држе побуњеници. 

Према његовим речима, земље које помажу Сирији су регионалне земље.

"Прва држава која је упутила помоћ била је Египат, а затим Русија и неке друге земље. Русија има тамо своје спасилачке екипе, али и војне снаге које се налазе у Сирији, али то није неки велики број. У сваком случају, Русија је заинтересована и за Турску и за Сирију будући да Турска има велики дипломатски значај за њу, а са друге стране Сирија је директно зависна од Русије", указује Бисенић.