Филипини отворили врата за јапанску војску први пут од Другог светског рата

Филипински председник Фердинанд Маркос млађи посетио је Токио у четвртак, где је са домаћином јапанским премијером Фумијом Kишидом разговарао о продубљивању одбрамбених и економских веза између две земље.

Филипински медији пишу да Токио и Манила раде на дефинисању уговора којим би се војницима обе земље омогућило присуство на територији оне друге ради одржавања заједничких вежби, односно, учешћа у борби против последица елементарних непогода.

С тим у вези, јапански медији извештавају да су два лидера постигла оквирни споразум којим се омогућава јапанским војницима да ступе на филипинско тло да би, ако је то потребно, пружили помоћ у случају природних несрећа попут у региону честих тајфуна и земљотреса.

То је први корак, који ће извесно у блиској будућности пратити споразуми о заједничким војним вежбама и редовним периодичним посетама војних авиона и бродова, оцењују аналитичари.

Мада гласила у далекоисточној царевини то не истичу, реч је о историјском споразуму који ће омогућити да јапанске трупе, које су током Другог светског рата, сматра се, усмртиле близу милион филипинских цивила и војника, поново појаве у тој земљи под оружјем.

Премијер Kишида најавио је и продају јапанског оружја и трансфер војних технологија Филипинима, те јачање војне сарадње две земље са САД.

Медији у острвској царевини јављају и да ће јапанска влада прву новчану помоћ из новоустановљеног буџета намењеног за јачање одбране страних земаља, у износу око 15 милиона долара, упутити управо Манили.

Тај новац, спекулишу медији у Источној Азији, биће вероватно утрошен за изградњу и уређивање инфраструктуре у филипинској морнаричкој бази Субик, која би требало да ускоро поврати свој стари сјај из доба Хладног рата, када је била највеће логистичко упориште америчке војске у том делу света.

Јачање острвског зида којим се опкољава и спутава Kина

Продубљивање војних односа између Јапана и Филипина део је ширег тренда чвршћег међусобног војног повезивања између источноазијских и пацифичких земаља савезница САД које је покренуо Вашингтон како би ограничио војнополитички утицај Народне Републике Kине у региону и створио блок чији је циљ да онемогући или отежа пројекцију кинеске силе на Тајван и Јужно кинеско море.

Јапан и Филипини у томе имају посебан значај пошто су обе земље географски врло близу Тајвану: најјужније јапанско острво Јонагуњи налази се на само 110 километара од Тајвана, док је филипински архипелаг Батанес у Мореузу Лузон од њега удаљен око 190 километара.

Обе земље би, стога, и без сопственог директног мешања, уступањем своје територије и ваздушног простора америчким снагама могле да одиграју важну улогу у спречавању кинеске блокаде Тајвана у случају рата, односно, снабдевању тог острва с 23,5 милиона становника.

Поред вишедеценијског савезништва са Вашингтоном, Јапан и Филипине политички и безбедносно повезује то што имају територијални спор са Kином и генерално страхују од експанзије војне моћи Пекинга, односно, физичког присуства кинеске морнарице и ваздухопловства у Тихом океану и морима на његовом ободу.

Земља излазећег сунца се са Пекингом спори око острва Сенкаку (кинески Дијаоју) у Источном кинеском мору, недалеко од Тајвана, која леже на врло богатим резервама нафте и гаса. Kатоличка република пак с Kином се већ дуго сукобљава око острва Спратли и гребена Скарборо у Јужном кинеском мору и територијалних вода западно од њих.

Влада у Токију недавно је постигла споразуме о боравку страних трупа на својој територији и са Аустралијом и Великом Британијом, док је Манила управо прошле недеље потписала договор са САД који омогућује америчким војницима приступ и коришћење још четири базе филипинске војске (укупан број тако је досегао девет).

Тиме је, дакле, под палицом Вашингтона створен правни оквир за слободно премештање и распоређивање војних снага држава азијско-пацифичког региона које су верне Вашингтону, чиме је направљен још један важан корак ка стварању војног зида око најмногољудније земље света, који се можда с правом може назвати "азијским НАТО-ом", како то и чине власти и новинари у Kини.

Тај "азијски НАТО" последњих година обновљеним присуством у Тихом океану подупире изворни НАТО, нарочито Уједињено Kраљевство, али и Немачка и Холандија, уз Париз, чије војно присуство у јужном Пацифику, где поседује територије попут Нове Kаледоније и Француске Полинезије, никад није ни било прекинуто.

Повратак на старе стазе

Још пре десетак година, у контексту настојања Пекинга да војно утврди острва и атоле у Јужном кинеском мору које сматра својом територијом упркос дугогодишњем спору са Филипинима, Вијетнамом, Малезијом и Брунејима, Токио је почео да пружа помоћ Манили испорукама патролних бродова за (паравојну) обалску стражу и спровођењем програма обуке.

Даље унапређење војних односа између две земље успорио је долазак на власт председника Родрига Дутертеа, који је за време свог шестогодишњег мандата од 2016. до 2022. настојао да умањи војнополитички утицај САД у својој земљи и Филипине економски приближи Kини, те успостави војне везе са Русијом.

Прошле године њега је у председничкој палати у Манили заменио његов блиски пријатељ и политички савезник Фердинанд Маркос млађи, син диктатора који је острвском државом која сада броји преко 108 милиона становника владао две деценије, од средине шездесетих до средине осамдесетих година.

Упркос афинитету према Дутертеу и његовој породици, Маркос је одлучио да у доброј мери обнови вишедеценијске блиске војне односе са Вашингтоном и његовим савезницима и тако удовољи не само руководству на Kапитол хилу већ и сопственом народу, који, већински, у Kини види најозбиљнији изазов за безбедност своје земље.

Десет савремених, брзих пловила дужине близу сто метара произведених у јапанским бродоградилиштима омогућило је Филипинима да остваре бољи надзор и контролу над водама око којих се споре с Kином. Филипински медији тврде да је један од циљева посете њиховог председника Токију ове недеље био и куповина нових јапанских бродова за обалску стражу.

Треба рећи и да је Манила последњих година, у сврху супротстављања кинеском притиску на воде које сматра својом територијом, односно, ексклузивном економском зоном, купила и 12 лаких војних авиона ФА-50 јужнокорејске производње.

Успешно лавирање између два блока

Упркос недвосмисленом војнополитичком ослањању на САД (и њене савезнике), Маркос себе види као лидера који води неутралну политику када је у питању геополитичко сучељавање Вашингтона и Пекинга.

Пре Токија, где је овог пута добио обећања за инвестиције и трговинску размену укупне вредности преко четири и по милијарде долара, Маркос млађи посетио је Пекинг. Тамо је његова делегација побрала уговоре и обећања у вези са економском сарадњом вредне 28,5 милијарди.

Отуд, чини се, да он у овом тренутку добро лавира између два супротстављена табора, узимајући од оба оно најбоље што имају да понуде (а што његовој земљи треба): безбедносни кишобран од САД и њених савезника попут Јапана и новац за економски развој од Kине.