Гадафијева сенка над Либијом – ЦИА, бомбе и избори

Експлозије и ватра из аутоматског наоружања током обрачуна фракција лабаво уједињених под заставом Владе националног јединства прекинула је снове међународне заједнице о скорим изборима и излазу из политичких и свакојаких других криза, који у овој држави трају још од пада режима Моамера ел Гадафија 2011. године.

Пуцњава је престала тек пошто се, неколико сати касније, умешала трећа група исте стране - званичне снаге безбедности.

Борбе око аеродрома јужно од Триполија уследиле су свега неколико дана пошто су Либију, одвојено, походили шеф Централне обавештајне агенције Вилијам Бернс, шеф турске обавештајне службе Хакан Фидан и изасланици египатских власти. Сви су они били решени да локалне лидере наговоре на било какву сарадњу и одржавање избора, који су амбициозно и безуспешно били најављивани још од краја 2021. године.

Кључни састанци, наводе либијски извори, вођени су са самозваним фелдмаршалом Халифом Хафтаром, командантом истока Либије и једним од најозбиљнијих претендената на место либијског председника.

Осим шефа Централне обавештајне агенције, са Хафтаром се састало још неколико западних дипломата, који су од њега тражили да омогући уједињење либијских оружаних снага, координацију снага безбедности, бар у делу који се односи на безбедност цивилне авијације и контролу извора нафте и воде.

Општим местима око потребе за развојем економске и безбедносне сарадње, како сматрају либијски аналитичари, прикривен је амерички притисак на Хафтара да успостави сарадњу са Владом националног јединства и дозволи институцијама из Триполија да несметано функционишу и на истоку државе.

Бернс је, наводно, упозорио Хафтара да не омета производњу и транспорт нафте до лука, те пристане на стварање заједничких оружаних снага које би обезбеђивале нафтна поља и изворе воде на југу земље.

Између редова сувопарних саопштења, либијски медији су пронашли и јасна упозорења Хафтару да се одрекне дугогодишње помоћи снага које је ангажовала руска групација Вагнер.

Бомбаш из Локербија, изручење или отмица

Бернс је у Либију стигао само неколико недеља пошто је Америци изручен Абу Агила Мохамад Масуд – човек који се сматра одговорним за постављање бомбе у путнички авион "Панама" у којем је 1989. године изнад Локербија убијено 270 особа, укључујући и 190 Американаца.

Први је шеф ЦИА који је посетио Либију још од напада на америчку дипломатску мисију у Бенгазију у којем је 2012. године убијен амбасадор САД – догађају који је бацио озбиљну сенку на политичку каријеру тадашње државне секретарке САД Хилари Клинтон.

Осим са Хафтаром и Дбеибом, Бернс се састао и са шефом либијских обавештајних служби Хусеином ел Аебом, те још низом високих званичника либијских институција.

Либијски медији сматрају да је један од циљева посете био усмерен ка изручењу Абдулаха ел Сенусија, зета и најближег сарадника бившег либијског лидера Моамера ел Гадафија, који је, наводно, био архитекта напада на авион изнад Локербија.

Ел Сенуси се већ неко време налази у затвору у Триполију, пошто је у групном суђењу званичницима Гадафијевог режима 2015. године, осуђен на смрт.

Американци су изручење "Касапина", како су га звали Либијци, очекивали недуго пошто је Масуд пребачен у САД, али су се власти у Триполију поколебале страхујући од могућих протеста.

Додатну зебњу властима у Триполију унели су детаљи везани за изручење Мохамеда Абугаеле Масуда, којег је локални шериф отео из куће у којој је боравио и затим држао у заробљеништву најмање две седмице пре него што је предат Американцима. Масуд је био на слободи нешто више од шест месеци пошто је одслужио десетогодишњу казну због злочина почињених у време Гадафијеве владавине.

Нешто касније, шеф локалне милиције идентификован је као Абдел Гани ел Кикили, командант једне од кључних јединица лојалних Влади националног јединства. Амнести интернешнал је ту формацију описао као групу чије су повреде људских права и дела кажњивих међународним правом добро документована.

"Више од десет година, јединице под командом Ел Кикилија тероришу становнике дела Триполија, убијају, муче и противправно затварају становнике Абу Салима", наводи се у прошлогодишњем извештају ове организације.

Пошто је неко време провео у војној бази у Мисрати, Масуда је "група Американаца" приватним авионом пребацила на Малту, а затим у САД, где се пре неколико седмица накратко појавио пред судом у Вашингтону.

Американци се нису много бавили прошлошћу милиције која је предала Масуда, па је саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен рекао да ће Либијац изаћи пред лице правде због наводне улоге у бомбашком нападу на авион 1988. године.

"Рећи ћу само да је све учињено законито и према устаљеним процедурама", рекао је Саливен.

Масуд је, према оптужници, одиграо кључну улогу у овом нападу, уз Абделбасета ел Меграхија, који је још 2001. године осуђен на доживотну робију.

Истражитељи тврде да је Масуд по инструкцијама либијске обавештајне службе отпутовао на Малту и понео кофер у којем је била скривена бомба. Наводи се да је управо он подесио тајмер на експлозивној направи.

Неколико месеци после трагедије изнад Локербија, Гадафи је Масуду и Меграхију лично захвалио јер су "испунили националну дужност".

Турска веза

Готово истовремено, у Либији се нашао и први човек турске обавештајне службе, Хакан Фидан, који је успео да издејствује споразум о политичком помирењу између фракција са запада земље, односно између премијера Абделхамида Дбеибе и шефа Високог државног савета Калида ел Мишрија.

Шеф турских обавештајаца се, претходно, у Судану састао и са Абделом Фатахом ел Бурханом, генералом који је од државног удара 2021. године фактички и председник те државе. Суданске организације за заштиту људских права сматрају га одговорним за масакр у Картуму 2019. године, када су у Нил побацана тела четрдесетак демонстраната, док су стотине противника војне хунте ухапшене, мучене и силоване на улицама Картума.

Фидан је у Либију похитао недељу дана пошто је тамошњи Врховни суд оспорио ваљаност споразума који је Турска склопила са Дбеибином владом националног јединства око експлоатације гаса и нафте у либијским територијалним водама.

Овај споразум разгневио је Грчку и Египат, те наишао на озбиљне резерве Хафтарове фракције, која суштински влада истоком Либије.

Аналитичари сматрају да је овај споразум представљао начин на који се влада у Триполију одужила Турској за војну помоћ коју јој је Анкара пружила приликом разбијања опсаде либијске престонице, коју су Хафтарове снаге више од годину дана држале у обручу.

Шефови обавештајних служби су у Либију стигли недуго пошто је 650.000 становника ове државе потписало петицију којом се тражи замрзавање активности свих привремених институција и одређивање датума избора.

Петицију су пратили и протести који су уследили пошто је постало извесно да сијасет привремених институција не може да постигне договор око уставног оквира за одржавање избора и стварања предуслова за ваљано гласање.

У низу слабо координисаних покушаја да се Либија доведе у ред умешале су се и египатске власти које су покушале да убеде Хафтара и шефа Председничког већа Мохамеда Менфија и председавајућег Представничког дома Акилу Салеха да превазиђу разлике.

Суштину настојања Египта представља жеља да се стране сложе о неопходности одржавања председничких и парламентарних избора, начина на који ће бити обезбеђена биралишта и, на концу, ко се уопште може на тим изборима кандидовати.

Притисак Каира уследио је пошто су се две ривалске групације у Либији жестоко сукобиле око упада и Представнички дом у Тобруку прошлог јула, када су, наводно, нестали важни документи. За тај упад оптужен је Менфијев брат.

Либија је већ годинама подељена на два дела, при чему власти у Триполију подржавају Турска, Катар и низ западних земаља, док Хафтарове снаге, које владају истоком земље, подржавају Египат, Русија и Уједињени Арапски Емирати.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба – премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Суштински, прилично разједињена међународна заједница је свесна чињенице да нема лаког решења кризе која је настала после убиства Моамера Гадафија, па могућег савезника у процесу стабилизације Либије тражи у будућем победнику председничких избора.