Јача сарадња Немачке и Вијетнама покушај Берлина да умањи зависност од Кине

Немачки канцелар Олаф Шолф је, у склопу своје четвородневне турнеје у Југоисточној Азији која укључује учешће у међународном економском форуму у Сингапуру и састанку "Групе 20" у Индонезији, 13. новембра посетио Вијетнам, где се састао са премијером Пам Мин Ћином и генералним секретаром Комунистичке партије те земље Нгујен Фу Тронгом.

Током Шолцове посете Ханоју две земље су, између осталог, потписале уговоре о сарадњи у области енергетике, инфраструктуре и рада. Они се односе на немачка улагања и трансфер технологија у развој обновљивих извора енергије у Вијетнаму, у изградњу једне од линија метроа у Ханоју, као и на програме стручне обуке ђака и радника из те земље, те прихватање вијетнамских радника на привремени рад у Немачкој.

Немачка у комунистичкој земљи са 99 милиона становника потражује младе стручњаке из области информативних технологија и електротехнике, али и нискоквалификоване раднике који би могли да служе у фабрикама за прераду хране и угоститељству. С друге стране, влада у Ханоју има план да кроз слање 100.000 радника годишње на привремени рад у иностранство стекне образовану и вешту радну снагу, али и ублажи притисак на домаћи социјални систем.

Непосредно пред долазак Шолца у Вијетнам, две земље су потписале и споразум о продублљивању војне сарадње, што ће, сматра се, резултирати чешћим посетама вијетнамским лукама немачких ратних бродова, који на подстицај Вашингтона узимају све више учешћа у патролама у Индијском океану, Јужном и Источном кинеском мору. То је у интересу Ханоја, који се са Кином спори око вода и острва у Јужном кинеском мору. Ипак, оцењују немачки аналитичари, за разлику од економске, војна сарадња између две земље не може превазићи ниво симболичног, и због жеље Ханоја да одржи коректне односе са својим моћним северним суседом и због перцепције у Немачкој да је вијетнамска држава недемократска.

Циљ умањање економског ослањања на Пекинг

Шолцова дводневна посета Ханоју, оцењују политички аналитичари, важна је у погледу смањења зависности немачке економије од Кине, где немачке компаније из аутомобилске, машинске и електронске индустрије неретко остварују између петине и трећине својих укупних прихода.

Почетком овог месеца немачки премијер је накратко посетио Пекинг, упркос критикама коалиционих партнера, нарочито из редова Зелених, који захтевају економско удаљавање од Кине, јер у њој виде ауторитарни режим који гуши људске слободе, прети тајванској демократији и кроз инвестиције у телекомуникације и стратешку саобраћајну и енергетску инфраструктуру настоји да оствари политички утицај у земљама савезницима САД и другде.

Током посете Шолца Пекингу потписан је колосални уговор вредан 17 милијарди долара за куповину 140 "Ербасових" авиона, а немачки произвођачи аутомобила најавили су даље инвестиције у изградњу и проширивање постројења у Кини.

Ипак, док се Шолц у кинеској престоници задржао једва 11 часова, у Ханоју је провео два дана, тако да посета Вијетнаму, осим корисне економске диверсификације, има и унутрашњи политички смисао – задовољење снага које заговарају чвршћи став према најмногољуднијој земљи света и траже лабављење економских веза с њом.

Интересантно је да је Немачка, иако највећи трговински партнер Вијетнама у ЕУ, други на листи инвеститора из тог економско-политичког блока за Ханој – први је Холандија. С друге стране, многољудна земља с Индокинеског полуострва, која се великом брзином развија од почетка деведесетих наовамо, највећи је спољнотрговински партнер Немачке међу државама чланицама Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН).

И док је суштина Шолцове посете Вијетнаму у продубљивању економске размене, он није пропустио, јављају азијски медији, да од домаћина затражи да се јасно одреде према интервенцији Русије у Украјини, коју је окарактерисао као агресију, кршење међународног права и опасни преседан. Наиме, Вијетнам традиционално има врло добре политичке и снажне војне односе с Русијом који датирају још из доба Совјетског Савеза и Хладног рата, те се до сада уздржавао да у Уједињеним нацијама подржи резолуције које осуђују деловање Русије у Украјини.

Тај захтев немачког лидера, међутим, има више смисла као гест усмерен на јавност у сопственој земљи, јер је тешко поверовати да ће наићи на одјек у Вијетнаму, који је нација страсно посвећена остваривању независности у вођењу спољне и унутрашње политике и земља која је добијала совјетску политичку и војну помоћ не само током крвавог рата против САД већ и у односу на Маову Кину током сукоба са њом седамдесетих година прошлог века.

Велики потенцијал за економску сарадњу Берлина и Ханоја

Вијетнамски премијер Пам Мин Ћин немачком госту је пренео жељу да Берлин настави трансфере технологије и знања области експлоатације обновљивих извора енергије, немачког модела образовања стручних кадрова и дигитализације и нагласио компаративне предности своје земље, као што су политичка стабилност, обиље младе радне снаге и ниски трошкови пословања.

У тренутку када је почињала епидемија новог коронавируса у Вијетнаму пословало је преко 350 немачких предузећа, која су, скупа са владом у Берлину, проводила 437 пројеката вредних 2,3 милијарде долара.

У 2020. укупна економска размена између две земље износила је око 11,5 милијарди, 2021. 7,8 милијарди, а у првих девет месеци ове године је већ достигла 9,45 милијарди америчких долара.

Немачка у Вијетнам извози велике количине лекова, машине и инструменте, док азијска држава у највећу европску економију експортује аудио и видео опрему, обућу и кафу.

Ваља напоменути и да је влада у Берлину, уз Светску банку и Француску, главни кредитор у позајмици од две милијарде долара коју је Вијетнам узео 2021. ради развоја области на крајњем југу земље.

Простора за даље осетно унапређење економске сарадње између две земље несумњиво има, с обзиром на њихов економски потенцијал и чињеницу да је Немачка тек 17. највећи инвеститор у бившој француској колонији. Поготово стога што за продубљивање економске размене већ постоје одговарајући оквири: Вијетнам, чија економија већ пуне три деценије расте високом стопом од пет до девет и по процената годишње, је 2011. с Немачком потписао договор о стратешком партнерству, а 2020. са читавом ЕУ споразум о слободној трговини.

Ваља приметити и да су бројни споразуми потписани током Шолцове посете показали да су две земље превладале скандал из 2017. када су вијетнамске обавештајне службе у по бела дана и у сред Берлина отеле бившег руководиоца државне енергетске команије "Петро Вијетнам" Трин Сјуан Тана, који је у Немачкој затражио азил, након чега су из Немачке била протерана два службеника вијетнамске амбасаде.