Зашто је у Немачкој спорно пооштравање закона о кажњавању негирања ратних злочина

Слово "Z" – знак руских трупа у Украјини – може се видети и у Немачкој као налепница на аутомобилима, на мајицама или на проруским демонстрацијама. У Хамбургу је један возач већ осуђен због тога што је ставио тај знак на своје возило. Слични истражни поступци су у току широм Немачке. Оптужба гласи "јавно одобравање кривичних дела". Ускоро би се могла додати и оптужба за "подстицање на мржњу".

Јер: Бундестаг је недавно усвојио строжу одредбу Кривичног закона у тој области коју регулише параграф 130. Само су посланици АфД и Левице гласали против.

Бундестаг је то урадио у пакету са незанимљивим законима – без дискусије у пленуму и на изненађење посматрача. Тихо и неприметно.

О чему се ради

Према новом члану 5. параграфа 130. – јавно одобравање, порицање или грубља банализација злочина по међународном праву (геноцида, злочина против човечности и ратних злочина) – може се казнити затвором до три године затвора или новчаном казном.

Предуслов је да се јавно одобравање, порицање или грубља банализација тих злочина односи "на појединце или већину неке националне, расне, верске или етничке групе", као и то да морају бити учињени на начин "који је погодан за подстицање мржње или насиља против таквог лица или већине лица и ремећење јавног мира".

Зашто баш сада

Пооштравање закона није било подстакнуто проруским демонстрацијама или јавним истицањем слова "Z". Бундестаг је само испунио захтев ЕУ која је крајем 2021. покренула поступак против Немачке. А све је почело још много раније.

Наиме, источноевропске чланице ЕУ хтеле су такву одредбу како би се онемогућила банализација стаљинистичких злочина за време Совјетског Савеза, па су прогурале да 28. новембра 2008. ЕУ донесе одлуку којом се од свих чланица захтевају одређени кривични закони.

Критика начина поштравања закона и садржаја

Неприметно пооштравање закона без велике расправе, наишло је на критике са више страна, поготову стучњака за право. Ронен Штајнке, стручњак за правосуђе и новинар, у чланку за Зидојче цајтунг овај поступак назвао је "демократски непоштеним".

А, критикован је и садржај измене закона. Политичарка Левице Бунгер рекла је за ФАЗ да је њена странка у принципу за кажњавање наведеног, али види опасност од претераног ограничења слобода изражавања.

До сада је у Немачкој било јасно: негирање Холокауста је кажњиво, казном затвора до пет година. Убудуће ће бити кажњиво и порицање злочина почињених у иностранству, на пример немачког геноцида над народима Хереро и Нама у Намибији (1904-1908) или турског геноцида над Јерменима 1915-1916. године.

Критичари упозоравају да нова законска одредба не обухвата само историјски недвосмислена кривична дела по међународном праву.

Осим тога, спорни су и неки историјски злочини против човечности. На пример, правна класификација општепознате чињенице да су САД 1945. бациле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки у Јапану.

Немачки закон строжи од прописа ЕУ

Управо у данашњим сукобима поставља се питање: шта је са злочинима које још није осудио ниједан национални или међународни суд?

Јер, европски прописи имају одредбу по којој се негирање и банализација ратних злочина кажњавају само ако их је "дефинитвно утврдио" неки суд. То се међутим не односи на јавно одобравање таквих злочина.

Немачки закон је то "заокружио".

"Не би било оправдано да у случају негирања и грубље банализације – мора да постоји судска одлука којом је дефинитивно утврђено да се ради о злочину по међународном праву - док то није потребно када се исти чињенични догађај јавно одобрава", наводи се у образложењу владајућих странка које су предложиле нацрт измене закона.

Шта значи овај нови пропис у пракси

Овом изменом закона ће се доћи у ситуацију да ће немачки окружни судови можда морати да суде о ратним злочинима који су се догодили на другом крају света.

Али, новом одредбом су утврђени и горе наведени предуслови, односно границе за судове и државна тужилаштва – дакле, кажњивост дела постоји само ако је и начин "погодан за подстицање мржње или насиља и ремећење јавног мира".

Стога није за очекивати да ће судови сада у великом стилу кажњавати сваку проблематичну изјаву о злочинима против човечности.

Али порицање, одобравање и багатализација актуелних случајева као што су руски ратни злочини у Бучи у Украјини, могли би да заврше на суду – брже него до сада.

Бивши украјински амбасадор у Немачкој Мелњик похвалио је проширење параграфа 130 у кривичном закону Немачке.