Туристи се враћају на подељено острво – како прећи "зелену линију" на Кипру

После пандемије, туристи се враћају на Кипар. Острво удаљено 1.700 километара од Србије, има 340 сунчаних дана и привреду без тешке индустрије. На свакодневни живот Кипра, утиче и подела на север и југ.

После две године строгих антипандемијских мера, туристи су поново на Афродитином острву. Међу бројним посетиоцима су и Срби.

"Према нашим званичним подацима, од маја до августа на Кипру је у организованим групама летовало 11 и по хиљада туриста из Србије", каже из Министарства туризма Кипра Јоргос Минас.

А сви туристи крећу из главног града. Три имена, две вере, а један град. Лефкосиа, бели град познатији као Никозија, једина је подељена престоница на свету.

Од турске инвазије пре 48 година, острво је "зеленом линијом" подељено на Републику Кипар на југу, која је од 2004. године у ЕУ, као и на Турску републику Северни Кипар.

Турска је 20. јула 1974. године упутила јаке поморске и ваздушне снаге, како би заштитила, како је саопштено, своју браћу на Кипру. Где год је пободен турски барјак, Грци су протерани, а куће и имања одузети.

Заузета је трећина острва и протерано 200 хиљада кипарских Грка. Нерадо причају о томе. Неки су посетили куће које су напустили док су били деца. Мирја је са мужем то урадила 2003. године.

"Дошли смо испред куће у Фамагусти и покуцали. Мој супруг није желео да пређе праг. Врата нам је отворио кипарски Турчин, који сада живи у кући. Био је пријатељски настројен. Позвао нас је да уђемо и ушли смо. Супруг је плакао, као и наше три ћерке. У кући није било намештаја који је припадао породици", прича туристички водич Мирја Петронда Стасули.

На питање да ли ће поново посетити кућу у Северном Кипру, Мирја одговара да неће. "Та посета је била најболнија у мом животу. Не бих могла тамо да живим. То је ваша кућа, а неко други тамо живи. Морате да тражите дозволу да је посетите", истиче Мирја.

Пункт за прелазак углавном користе туристи

Линија раздвајања у главној улици Лидри, може се прећи пешице. До ње воде уске улице, има ниских зграда, малих продавница, занатских радњи и бројних ресторана традиционалне хране.

На некима од њих су и данас трагови куршума, кажу, да се не заборави. Пункт за прелазак је отворен махом за туристе, док Грци и Турци који живе на острву ретко прелазе линију.

Међународна заједница и организације, ни после скоро пола века нису нашли решење за подељену земљу. Проблем је и повраћај имовине Грка који су протерани са своје земље на северу.

Старији умиру, млађи одрастају и не заборављају ко су, шта су и где су им корени.