Премијер Шведске представио чланове владе – какви је изазови чекају и колики јој је рок трајања

Лидер Модерата Улф Кристерсон изабран је јуче за шефа шведске владе већином гласова у парламенту након што је десничарски блок однео победу на септембарским изборима.

Пред шведским Риксдагом Кристерсон је данас изнео експозе, односно објашњење о влади, како се формално назива у шведском политичком систему, током којег је представио чланове новог кабинета.

"Формираћу владу за целу Шведску и за све који овде живе, владу чији су корени у чврстим вредностима и којој је зато лако да поштује вредности других. Влада која жели да види шта спаја, а не само оно што раздваја. Желим да водим Шведску од подељене до уједињене земље", рекао је Кристерсон током обраћања парламенту.

Нова влада имаће 24 министарства, најважнији ресори Модератима 

Кабинет ће бити састављен од 24 министарства, а најважнији ресори, попут правде, спољних послова, финансија, одбране и трговине, припали су Модератима.

Министарска места добили су и лидери коалиционих партнера. Лидерка Демохришћана Еба Буш биће министарка привреде и енергетике и вицепремијерка, док ће председник Либерала Јохан Персон бити министар тржишта рада и интеграције.

Упркос томе што се чинило да међу лидерима десничарских странака постоје несугласице, због дводневног одлагања за подношење извештаја које је Кристерсон тражио од председника парламента, постигнут је коалициони споразум којим је договорена мањинска тропартијска влада, коју ће чинити Модерати, Демохришћани и Либерали, уз подршку Шведских демократа, друге по јачини странке у Риксдагу.

Бројни изазови пред новом владом 

Изазови пред Кристерсоновом владом су бројни, а аналитичари сматрају да ће новој влади најтеже бити да испуни обећања која су лидери странака давали током предизборне кампање.

Сигурно је да једно обећање неће бити испуњено – Кристерсон је током кампање бирачима поручио да ће до 1. новембра бити спреман модел за ограничење цене електричне енергије, али је лидерка Демохришћана Еба Буш рекла да је сада то немогуће и да ће се радити на другим моделима који би грађанима олакшали пораст цена струје.

Ипак, аналитичари оцењују да ће много већи изазов за Улфа Кристерсона бити да одржи владу у овом саставу, пошто су се међу Либералима већ појавила издвојена мишљења појединих посланика који би, због великог утицаја Шведских демократа на изглед коалиционог споразума, могли да ускрате своју подршку влади.

Тада би, због недостатка парламентарне већине, Кристерсон постао лак плен за опозицију која би, уз подршку потенцијално одметнутих посланика Либерала, без потешкоћа могла да му изгласа неповерење, што би закомпликовало ситуацију на политичкој сцени у Шведској.

Посебан изазов за нову владу биће и економија, односно скок инфлације, пораст каматних стопа и све веће цене, а мораће да се суоче и са питањем чланства у НАТО-а, које је и даље неизвесно због блокаде Турске.

Оштре критике нове опозиције 

Осим тога, не очекује се да ће опозиција бити блага према новој влади, што се већ могло закључити и на основу првих порука Магдалене Андерсон, досадашње премијерке и лидерке социјалдемократа, странке са највећим бројем посланика у парламенту.

Још за време преговора о формирању владе, које је трајало месец дана, Андерсонова је навела да су "четири неплодне недеље поставиле темељ за четири неплодне године" и оценила да ће Шведска добити владу која ће се највише бавити својим унутрашњим проблемима.

У изјави медијима након Кристерсоновог експозеа, Андерсонова је подсетила да нова коалиција већ није испунила обећање о ограничењу цене електричне енергије за грађане, али и да је остало нејасно на који начин ће помоћи, према њеној оцени, најугроженијим секторима – школству, здравству и сектору бриге о старима.

Нову шведску владу, без сумње, очекује турбулентан период, како због спољнополитичке ситуације, тако и због потенцијалних несугласица унутар владајуће коалиције, које би, уколико буду непремостиве, могле да доведу до измена у чиниоцима владе, па би Шведске демократе можда могле и до министарских места у влади.