Раст инвестиција у производњу чипова у Јапану

У Јапану је у току инвестициони талас чији је циљ да се поново изгради снажно уздрмана домаћа индустрија полупроводника, која је последњих деценија примат на светском тржишту препустила тајванским, јужнокорејским и америчким компанијама.

Тај вал улагања покренуле су два фактора: жеља да се превлада несташица чипова која проузрокује застоје у привреди, нарочито аутомобилској индустрији која је окосница јапанског извоза, и притисак Вашингтона да његови војнополитички савезници у Азији смање ослањање на пословање с Кином, постану самодовољни када су у питању стратешке сировине и производи, те допринесу јачању и осавремењавању америчке индустрије полупроводника.

Америчка борба за ревитализацију индустрије полупроводника и смањење зависности од Тајвана и матице Кине

Ове године САД су направиле праву дипломатску офанзиву усмерену на то да се обезбеде инвестиције источноазијских савезничких земаља путем којих би се проширио производни капацитет и технолошки унапредио ниво америчких постројења за производњу чипова, у којој су учествовале највише фигуре америчке политике председник Џозеф Бајден, потпредседница Камала Харис и председавајућа Конгреса Ненси Пелоси.

Она је, чини се, донела доста плода, јер су гиганти тајванске и јужнокорејске електронске индустрије ТСМЦ и "Глобал вејферс", односно, "Самсунг електроникс" и "СК Хајникс" обећали да ће на америчком тлу изградити фабрике чипова и центре за њихов развој и тестирање укупне вредности од преко 50 милијарди долара.

Тако ће удео САД у светском тржишту полупроводника, који је са 37 процената почетком деведесетих пао на само 12 посто данас, за отприлике пет година поново осетно нарасти.

Те нове фабрике и истраживачки институти драстично ће умањити технолошку зависност САД од чипова који се увозе са Тајвана, па и из Кине, јер мада тајванске (и јужнокорејске) компаније производе убедљиво највећу количину чипова на свету, велики део њихове производње долази из фабрика које се физички налазе у Народној Републици Кини.

Борба Јапана за стабилизацију снабдевања и повратак старе славе

Инсистирање америчких званичника да се привреде савезничких земаља удаље од кинеског тржишта, посебно у стратешким областима као што су напредне технологије које могу наћи примену у војној индустрији, чини се, донело је резултате и кад су у питању унутрашње инвестиције у индустрију чипова.

У Земљи излазећег сунца је, на пример, пред посету тамошњег министра економије Коићија Хагиуде САД у јулу објављена одлука владе у Токију да домаћем произвођачу чипова компанији "Киоксија", која је оформљена 2019. издвајањем из посрнуле корпорације "Тошиба" и с којом блиско сарађује америчка фирма "Вестерн диџитал", додели помоћ у висини до 680 милиона долара за модернизацију и проширење постројења у месту Јокаићи.

Осим тога, након састанка потпредседнице Камале Харис с представницима јапанске владе и индустрије у Токију крајем септембра, када је она изјавила да је Јапан од суштинске важности за успостављање стабилног снабдевања чиповима, саопштен је и финансијски стимулус јапанске владе у висини од око 320 милиона долара намењен америчкој компанији "Микрон технолоџис" како би она изградила фабрику ДРАМ чипова у граду Хирошима.

Да је реч о интензивном напору да се брзо увећа обим производње чипова сведочи и недавна вест да ће јапанска компанија "Канон", у свету више знана по својим фотоапаратима и канцеларијским апаратима, уложити око 345 милиона долара како би отворила нову фабрику за производњу опреме потребне за израду чипова. Она би требала да почне с радом 2025. године у префектури Тоћиги, недалеко од Токија. Реч је о фото-литографској опреми која служи за утискивање електричних кола на силиконску подлогу (плочице). Та нова фабрика јапанског колоса, чија ће изградња почети 2023, требало би да удвостручи његове капацитете за израду фотолитографске опреме.

Интересантно је да "Канон" држи око 30 посто светског тржишта када је у питању та опрема и да, мада у Јапану поседује две фабрике за њену производњу, већ читаве две деценије није изградио ново постројење те врсте.

"Канон" је објавио и намеру да у потпуности преузме канадског произвођача чипова "Редлен", који је познат по полупроводницима који имају примену у медицинским апаратима као што су скенери.

Такође, уз финансијску помоћ владе у Токију, у Јапану је почео пројект унапређења технологије за производњу чипова у којем ће учешће поред "Канона", узети и друга два крупна јапанска произвођача опреме за израду полупроводника "Токио електрон" и "Скрин семикондактор сољушонз".

Циљ тог пројекта, који ће с близу 400 милиона зелених новчаница подржати јапанско Министарство економије, трговине и индустрије, је да острвска царевина увећа свој удео на светском тржишту чипова, односно, поврати статус који је последњих деценија препустила другима тако што ће развити нову генерацију нано чипова, у којима ће ширина између транзисторских кола бити само два нанометра.

Наиме, током осамдесетих и деведесетих година прошлог века светском индустријом чипова доминирале су јапанске електронске компаније као што су "НЕЦ", "Тошиба" и "Хитачи", које су се у међувремену повукле пред офанзивом америчких, тајванских и јужнокорејских фирми. Њихов пад илуструје податак да се број фабрика чипова у Земљи излазећег сунца смањио са 22 на крају прве деценије овог столећа на само девет на крају друге. 

Такође, мада далекоисточна царевина и даље има важно место у свету када је у питању производња опреме потребне у индустрији полупроводника као што су машине, делови и хемикалије, њена способност да комплетира циклус производње чипова и осваја нове технологије у тој области се толико умањила да је јапанска влада присиљена да привуче тајванског гиганта ТСМЦ да отвори фабрику у њеној земљи да би боље задовољила потребе домаће привреде за полупроводницима и обезбедила трансфер неопходног знања.

Управо је одлука ТСМЦ-а да заједно са "Сонијем" отвори нову фабрику чипова у Јапану, те у њему успостави и центар за истраживање и развој који ће коштати око 170 милиона зелених новчаница вероватно најзначајнија карика у тренутном инвестиционом таласу у далекоисточној царевини и вест којој ће се нарочито обрадовати домаћа аутомобилска индустрија на челу са "Тојотом" која је протеклих година била присиљена да због несташице чипова у више наврата надоле ревидира своје производне планове.

За Јапан (као и САД) проширење капацитета за производњу чипова на својој територији есецнцијално је и стога што се у Токију (и Вашингтону) страхује да би Народна Република Кина у наредних неколико година могла да војно интервенише на Тајвану и тако заустави испоруку чипова неопходних за функционисање не само компјутера, паметних телефона и других електронских апарата већ и аутомобила и наоружања и са тог пацифичког острва и из тајванских постројења у матици Кини.

Јасно је да ће инвестициони циклус који је у току помоћи да Земља излазећег сунца ублажи несташицу чипова која успорава развој њене привреде и поврати нешто од своје старе славе у области производње полупроводника. Међутим, за већи пробој у врх светског тржишта чипова, који су врло сложена и за производњу скупа роба, биће потребна крупнија улагања која се мере десетинама милијарди долара каква се сада врше у САД, где ће, поред већ поменутих страних инвестиција, домаћи "Интел" уложити 20 милијарди у изградњу две нове фабрике чипова у Аризони. 

И у Јужној Кореји, домаћа компанија "СК Хајникс" управо је прошлог месеца најавила изградњу новог постројења вредног 11 милијарди зелених новчаница у граду Ченгџу. Наравно, треба поменути и да је тајвански ТСМЦ 2021. објавио трогодишње мега улагање у проширење својих производних капацитета од чак сто милијарди долара (који обухвата и поменуте инвестиције у САД и Јапану).