Дојче веле: Ангела Меркел – владарка из неког другог света

Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел прошле недеље се два пута појавила у јавности: У Фондацији "Хелмут Кол" срела је шефа странке ЦДУ Фридриха Мерца, којег интензивно не подноси. А у Гослару је одржала говор на прослави 1100. јубилеја тог немачког града.

То није било ништа спектакуларно и није рекла ништа заиста важно – та жена коју су многи веома дуго поштовали као спаситељицу западног света, поготову док је у Вашингтону владао Доналд Трамп.

А иначе? Меркел је недавно најавила да планира да на јесен 2024. објави своје мемоаре. Међутим, заправо је прилично тихо око жене која је Немачком владала целих 16 година. А та ера се завршила тек пре неких годину дана.

Разлог томе је, наравно, сама Меркел: испунила је оно што је најавила – јавност јој очигледно више није потребна. Но, пре свега, од избора у Немачкој се толико тога догодило – да се чини као да је прошла читава вечност откако она више није канцеларка.

У тренутно застрашујућој ситуацији која влада у свету ретко ко од Меркелове тражи савет или процену. Јер, намеће се утисак да је свом наследнику Олафу Шолцу (СПД) и новој влади оставила поприличан неред.

Више од деценију и по није учинила ништа по питању енергетске зависности Немачке од Русије. Преспавала је дигитализацију земље. Штедња је уништила инфраструктуру и јавне институције. Великодушно је 2015. примила избеглице у Немачку, пре свега из Сирије – али се после тога више није бринула о детаљима контролисаног процеса усељавања.

И зато се на Ангелу Меркел данас гледа потпуно другачије него пре годину дана – то важи за владајућу коалицију и за њену странку ЦДУ. Мало се сад прича о њеној опуштености, о томе да није била сујетна, него приземна. 

Ангела Меркел се не сматра толико одговорном за погрешне политичке одлуке које је донела – већ за политичке одлуке које је пропустила да донесе.

Наравно да је јефтино оптужити је да је погрешно проценила руског председника Путина, да је потценила колико је опасан. То су учинили скоро сви западни политичари. Али оно што јој се може замерити је њен политички став - да што мање тражи од Немаца, да их што мање оптерећује. Времена када је таква политика била могућа су дефинитивно прошла.

Речи руског председника Путина морају се схватити озбиљно, и не сме сметнути с ума време које ће доћи после рата – рекла је Меркел на отварању Фондације "Хелмут Кол". То заиста звучи као порука из другог, скоро потонулог света. Јер, сада стварно нема опасности да се ратоборни владар Кремља не схвати озбиљно. Али о чему тачно који политичар треба са њим да разговара у тренутку када Путин креће у општу мобилизацију своје земље?

Можда ће једног дана историјска оцена Ангеле Меркел бити нешто блажа, ако Запад, ако Немачка успе да преброди најтежу кризу од Другог светског рата.

Ових скоро годину дана откако Меркелова више није на кормилу већ су суштински променили ову земљу. Економија и друштво гледају у будућност са дубоком забринутошћу.

Није за то крива Ангела Меркел. Али то јасно показује шта је могла да уради за 16 година на власти – да је имала мало више храбрости.