Израел, зауздавање иранског утицаја у Сирији

Израелски пројектили експлодирали су на писти аеродрома у Алепу, свега неколико тренутака пре него што је планирано слетање иранског транспортног авиона "антонов Ан-74". Од укупно осам ракета, три је оборила противваздушна одбрана, али је пет разорило писту на начин на који је то Израел учинио пре неколико месеци у Дамаску.

Недуго затим, ирански "антонов" је успео да слети на један од аеродрома у Дамаску, али тек пошто су писту такође оштетили израелски пројектили. Ови и неколико претходних напада показали су да израелске снаге немају претерану жељу да се сукобљавају са снагама Башира ел Асада, већ пре свега да неутралишу утицај Ирана у тој држави.

Готово истовремено, медији у Тел Авиву објавили су да су израелске власти обећале Асаду да неће бомбардовати његове трупе све док не буду ометале ракетне ударе на пошиљке модерног оружја, које од почетка лета Иран покушава да достави савезницима у Сирији.

Сиријско министарство спољних послова одмах је од Савета безбедности Уједињених нација затражило да осуди нападе, тврдећи да Израел намерно гађа међународне аеродроме у Алепу и Дамаску, чиме угрожава цивиле и инфраструктуру.

Неколико дана раније, Израелци су бомбардовали базу на западу Сирије, за коју се претпоставља да служи као складиште пројектила средњег домета, којима Иранци наоружавају савезнике у Сирији.

Спречавање нуклеарног споразума са Ираном

Учестали напади на наводне базе Иранске револуционарне гарде временски су се подударили са снажним притиском израелских власти на Вашингтон од којег се тражи да одустане од обнављања нуклеарног споразума са Ираном, наводећи да је цео процес заснован на лажима и обманама.

Шеф Мосада Давид Барнеа је могући споразум назвао "стратешком катастрофом", упозоравајући да Тел Авив нема намеру да мења однос према иранским нуклеарним амбицијама.

Став Тел Авива заснован је на гомили тајних докумената које су агенти Мосада украли из Техерана крајем 2018. године, међу којима су се налазили „преосетљиви" детаљеи нуклеарног програма, дизајн бојевих глава, планови за њихову производњу и места на којима би такво оружје могло бити испробано.

Део украдене документације представљен медијима односио се на преписку иранских званичника о неколико кључних питања, пре свега о могућностима да се нуклеарна бојева глава монтира на пројектил „Шахаб 3", затим на расправу о локацијама где би се могле обављати подземне атомске пробе, те на размену идеја о производњи пет бојевих глава.

Ови документи сматрају се кључним аргументом којим је некадашњи премијер Израела Бенјамин Нетанјаху, својевремено, успео да наговори Доналда Трампа да САД иступи из иранског нуклеарног споразума.

Неколико дана касније Трамп је то и објавио, на згражавање Русије и западноевропских држава, чије су дипломате уложиле силну енергију не би ли приближиле ставове Вашингтона и Техерана.

Наставак преговора о иранском нуклеарном програму, чији би успех у великој мери смањио могућност нуклеарне катастрофе у том делу света, изазвао је лавину незадовољства у Израелу, чије власти једноставно не верују у добре намере Ирана, те озбиљно разматрају да програм прекину серијом ваздушних удара.

Руски утицај, једначина са више непознатих

Израелски медији су, позивајући се на обавештајне изворе, објавили да је и Русија од Ирана затражила да повуче инструкторе Револуционарне гарде из делова Сирије, који су се претходних месеци нашли на мети напада Израела.

Конкретно, тражи се повлачење Иранаца из неколико база у провинцији Хама, посебно око војних инсталација у којима се налазе противваздушни системи Асадових снага и остало наоружање допремљено из Русије. Иранци су ове информације одбацили као злонамерне и лажне.

Власти у Ирану је додатно забринула чињеница да су Руси из Сирије повукли неколико од укупно 24 батерије система С-300, чиме је Израелцима отворена могућност да без претеране бриге гађају циљеве у Сирији и Либану.

Руски пројектили су, судећи према сателитским снимцима, махом повучени са положаја око града Масјаф, који је последњих година постао центар за производњу и дистрибуцију пројектила Хезболаху и осталим шиитским милицијама у региону. Одмах након одласка Руса, бомбардован је подземни комплекс у околини тог града.

То је био први озбиљан напад на тај комплекс у претходне две године, односно од тренутка када је ка израелским авионима лансиран противавионски пројектил, што је Тел Авив протумачио као "могућу промену руског става због израелске подршке Украјини".

Израелске оружане снаге, које ретко објављују информације о оваквим догађајима, навеле су да је ракета испаљена након што је авион испустио пројектиле, те да ниједног тренутка није представљао стварну опасност по пилота и летелицу, већ да се највероватније радило о упозорењу.

Израел, 60 секунди над Ираном

Израелски борбени авиони су у неколико наврата током последња два месеца неопажено улетели у ирански ваздушни простор, вежбајући могуће нападе на објекте повезане са нуклеарним програмом Техерана, јављају медији у Израелу. Американци гађају положаје иранских савезника у Сирији. Иран је "подигао" 150 дронова током дводневних вежби у Персијском заливу.

Израелски авиони Ф-35 успели су да неопажено уђу у ирански ваздушни простор током вежбе у којој су учествовали дронови и најмање један танкер КЦ-48, јављају израелски медији позивајући се на извештај лондонског Елафа, саудијске медијске куће из Лондона.

Иранци нису ни потврдили ни демантовали тај извештај, али су готово истовремено почели велике маневре беспилотних летелица, током којих је за 48 часова испробано више од 150 дронова.

Према америчким и израелским изворима, Иран већ извесно време обучава групу руских официра за управљање дроновима, који би у Русију могли стићи у склопу трампе – борбени авиони за беспилотне летелице.

Формулација према којој је Иран на неколико месеци од производње нуклеарног оружја провејава кроз извештаје западних обавештајаца још од 2006. године, односно од периода када је администрација млађег Џорџа Буша "идентификовала" више од 1.100 потенцијалних мета могућих напада на ирански нуклеарни програм.

Међу потенцијалним метама биле су листом све иранске научне институције и нуклеарни центри, укључујући Ерак, Бушер, Дарховин, Фордо, Натанз и Исхафан, али и стотине положаја и објеката повезаних с иранском Револуционарном гардом. Мапу су, на притисак неоконзервативаца, начинили планери Пентагона, а њих је пратио и једнако амбициозан пројекат унутрашње промене власти у Ирану, чије су архитекте били Доналд Рамсфелд, Дик Чејни, Џон Болтон, Њут Гринич и Руди Ђулијани.