Зашто све мања вредност евра скупо кошта Немачку и како новац бежи из Европе

У другом кварталу ове године Немачку је додатно погодио талас све скупљих енергената, нестанак тржишта Русије и рат у Украјини, потешкоће у испорукама из Кине због короне… А ту је и све мање вредан евро.

Па ипак је привреди Немачке, која у великој мери зависи од извоза, вероватно баш та конкурентност помогла да "остане у седлу" и забележи раст од 0,1 одсто – иако су из државног Статистичког завода у Визбадену за други квартал предвиђали пад.

"Упркос тешким економским оквирима, немачка привреда се у прва два квартала ипак држала", каже председник Завода Георг Тил. У првом кварталу забележен је раст од 0,8 одсто, у другом 0,1, што се објашњава пре свега већом потрошњом након ограничења у време пандемије.

Новца је у том периоду још увек било, а можда је управо инфлација подстакла потрошњу грађана, јер су рачунали да ће убрзо све да поскупи. У сваком случају, потрошња грађана је била за 0,8 одсто већа него у првом кварталу, а очигледно је да су слично рачунали и у привреди, па чак и у државним институцијама.

И потрошња државе је, наиме, порасла за 2,3 одсто, а инвестиције привреде у машине и возила забележиле су плус од 1,1 проценат. Једино је у грађевинарству забележен пад од 3,4 одсто, али и то само зато што се током необично благе протекле зиме градило пуном паром, па се некакав раст није ни могао очекивати.

Увоз ће Немачку скупо да кошта

Статистички завод бележи "стабилан" извоз, који је порастао за 0,3 одсто, али ту је истовремено и оно што ће немачку привреду на крају скупо да кошта: и увоз је порастао за 1,6 процената.

Ту заправо није реч о обиму увезене робе и услуга, већ о новцу који је плаћен. Због све мање вредности евра, скупље је све што се на светском тржишту обрачунава у доларима, а то су практично све сировине и енергенти.

Евро је у односу на долар ове недеље пао на најнижу вредност у последњих 20 година, а само од почетка године изгубио је 14 одсто своје вредности.

Јирген Молнар, стручњак за тржиште капитала куће "РобоМаркетс" процењује да би, због енергетске кризе и страха од рецесије, евро "још прилично дуго" могао мање да вреди од долара, а и америчке куће као што је "Морган Стенли", процењују да ће евро остати "негде на 0,99 долара бар до краја ове године".

Новац бежи из Европе

И најмањи је проблем то што ће за европске туристе све да буде скупље у САД односно у земљама чија је валута везана за долар. Много већи проблем је то што ће ионако скупе сировине неминовно да буду ударац по џепу европских, односно немачких потрошача.

Управо је пад вредности евра заслужан за то што је цена нафте у првом полугодишту у доларима порасла за 21 одсто, а ако се то прерачуна у евре, онда за 38 процената.

Све слабији евро је још један проблем за Немачку и Европу: капитал бежи у, чини се, сигурнију луку – Сједињене Америчке Државе.

С друге стране Атлантика не само да нису били у тој мери зависни од енергената из Русије, већ су и нафта и гас постали скупљи, па је поново почела експлоатација на пољима у САД где то до тада није било исплативо, јер је фосилно гориво било "превише јефтино". И то је разлог да се новац уложи у САД, а не у Европи.

Поврх свега, ту је и политика Европске централне банке: она никако да пронађе начин да укроти све озбиљнију инфлацију, а да истовремено новац остави довољно "јефтиним" да би европске државе покриле све веће издатке, бар у тој мери да својим грађанима донекле ублаже последице све скупљих енергената. Након дугог натезања, почетком лета коначно је у Европи подигнута дисконтна стопа на 0,5 одсто.

Оволико слаб евро је проблем чак и за Швајцарску: пре пар година, у доба експлозије вредности "швајцараца", тамошња национална банка уочила је да превише зависи од тржишта Европске уније, па је одлучила да вештачки одржава курс.

На крају је одређен курс 1,08 евра за један швајцарски франак, али са овако слабом европском валутом то више није могуће. Зато је евро и према франку од почетка године изгубио осам одсто своје вредности.