Либија, игра дронова

Афричка команда оружаних снага САД покренула је истрагу о околностима које су пратиле удес извиђачке беспилотне летелице изнад Либије, саопштио је Пентагон, објашњавајући да је дрон "извиђао терен" пред планиране дипломатске сусрете.

Пентагон се није изјашњавао о узроцима пада летелице, али су се снаге блиске једном од претендената на место лидера Либије, "фелдмаршала" Калифе Хафтара одмах након овог догађаја похвалиле како су "рипер" оборили пројектилом испаљеним из противваздушног система "Панцир С-1".

На снимцима који су објављени после акције Хафтарових снага види се како "рипер" пада на земљу и гомила остатака, уз тврдње да је амерички дрон био наоружан пројектилима.

Хафтарова Либијска национална армија, у чијем се саставу боре и инструктори руске компаније "вагнер", те неколико хиљада бораца ангажованих у Сирији, добила је гомилу руског оружја после озбиљних губитака које је овој формацији нанеле снаге лојалне Влади националног јединства.

Први "рипер" оборен је у Либији пре три године, када су Американци за инцидент окривили руске плаћенике, који су управљали противваздушним системима, као и борбеним авионима које је Москва у неколико последњих година пребацила у Либију. Стратези Пентагона су упозорили и да би распоређивање противваздушних пројектила великог домета могло знатно утицати на безбедност читавог Јужног крила НАТО-а.

Либија, непрестано на ивици грађанског рата 

Обарање америчке беспилотне летелице временски се подударило са упозорењем Стејт департмента да се Либија налази пред новим таласом сукоба ривалских влада у Триполију и Бенгазију, нешто мање од годину дана након што је неславно пропао покушај међународне заједнице да организије какве-такве председничке изборе и покрене процес успостављања легитимних власти.

Вашингтон је реаговао после приличне панике коју је у Либији изазвала војна парада Хафтарових снага и могућност да војска из Бенгазија, још једном крене пут Триполија и власт преузме из руку Абдулхамида Дбеибе, шефа привремене владе формиране како би организовала изборе.

План о одржавању председничких избора пропао је пред крај прошле године пошто никада није решено ко уопште може да се кандидује и након што су наоружане групе разјуриле бирачке одборе у неколико градова, чиме је Дбеибин мандат, формално, окончан.

Привремена влада је, ипак, одбила да преда власт новој влади, коју је на истоку државе формирао бивши министар полиције Фатија Башаге.

Башага, који је популарност стекао најављујући борбу против корупције и утицаја милиција, у међувремену је у великој мери изгубио велики део харизме, ступајући у савезе са дојучерашњим политичким противницима, па сада, ни он и Дбеиба не представљају "глас народа".

Ривалитет две владе, уз хаос који траје још од пада режима Моамера ел Гадафија 2011. године, још једном је ову државу довео на ивицу оружаних сукоба, па су Хафтарови противници позвали Уједињене нације да пошаљу посматраче у Сирту и још неколико градова како би се уверили у присуство "хиљада припадника Вагнера и сиријских плаћеника".

Полигон за тестирање дронова 

Руска подршка Хафтарових снага праћена је једнако озбиљном помоћи Катара Влади националног јединства, која је у Турској купила беспилотне летелице "бајрактар" који су у мају бродовима допремљени и предати снагама у Мисрати и Триполију.

Од тада овим летелицама управљају турски саветници, док се на обуци налази најмање осам припадника снага Владе националног јединства. Како јављају либијски медији, планирана је обука укупно 20 Либијаца, али је из непознатих разлога 12 војника одустало.

Влада националног јединства добила је и неколико израелских дронова "орбитер 3", које је купила "трећа страна", али су најмање три летелице овог типа, у међувремену, оборене.

Истовремено, Хафтарове снаге су, преко Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, добиле флоту кинеских дронова "винг лонг 2", опремљрених израелским оптичким системима.

"Бајактари" су крајем јула уништили два украјинска транспортна авиона "иљушин Ил-76" којима је наоружање за Хафтарове снаге допремано до ваздухопловне базе Ел Џуфра.

У знак одмазде, Хафтарови дронови су уништили још један украјински транспортни авион непосредно после слетања на војни аеродром у Мисрати. Авион је, судећи према снази експлозије, превозио муницију. Средином августа, дронови Либијске националне армије уништили су хангаре у којима су се налазиле турске беспилотне летелице и опрема за њихово навођење.

Рат дроновима добио је сасвим нову димензију почетком августа када је у околини Мисрате изненада пао наоружани "винг лонг 2", што је протумачено као резултат акције турског авиона Е-7Т, који је онеспособио системе на беспилотној летелици, што је довело до удеса.

Напад дронова на Хафтарове снаге био је предмет међународне истраге окончане средином прошле године, када су УН упозориле да "војни дронови могу сами да одлете на место сукоба, одаберу мету и елиминишу је без учешћа људи у целом процесу".

Уједињене нације наводе да је турски дрон "STM Kargu-2" по први пут употребљен у Либији, те да су те летелице "пронашле и напале" припаднике снага лојалних Калифи Хафтару.

Без излаза 

Пропали план за одржавање парламентарних и председничких избора, упркос надама међународне заједнице, нису унели претерану наду међу становнике Либије, па су организације које прате миграције упозориле на могући нови талас избеглица из те државе.

Упозорења су уследила после серије трагедија у којима су страдале десетине људи који су чамцима покушавали да преплове мора и нађу спас у западној Европи.

Либијци су, суштински, прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Датум одржавања избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба - премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.