Дугин – идеолог "евроазијске" политике Русије који сматра да су Срби пробудили мултиполарни свет

Руски филозоф, књижевник и геополитичар Александар Дугин рођен је у Москви 7. јануара 1962. године. Један је од најутицајнијих савремених мислилаца Русије.

Био је професор је на Московском државном универзитету Ломоносов и члан Саветодавног одбора председника Думе.

Западни медији и аналитичари сматрају га идеологом "евроазијске" политике Русије и човеком од великог утицаја на Владимира Путина.

Верује се да је однос Русије према Украјини, као и припајање Крима, део његовог виђења будућности нације, као и то да Русија мора да има знатно агресивнију улогу на светској сцени.

Због радикалне критике униполарног света и либерализма, као и због политичког активизма по питању сукоба у Украјини, САД су му забраниле улазак у земљу.

Посвећен је идеји традиционализма. Наглашава да су у двадесетом веку пропале три велике политичке теорије: фашизам, комунизам и либерализам.

Проблеме сагледава из евроазијског угла, а време у којем живимо види као потпуну прекретницу човечанства.

"Мислим да живимо есенцијално на крају времена. Можда је у бити да у сваком времену живимо као на крају, јер човек је ограничен и одређен смрћу. Смрт одређује људски живот и то је иманентно свим цивилизацијама. Постоје и различите врсте краја. Али сада се приближавамо кључном тренутку за историју човечанства", рекао је Дугин у интервјуу РТС-у прошле године.

Своју филозофску мисао гради на темељима које су поставили Хајдегер, Хегел, Платон, Аристотел, дакле, кључни носиоци филозофије.

Истиче да, пратећи мисао тих филозофа, бројни млади интелектуалци у САД и Канади прате и његов рад и сагледавају проблеме на исти начин.

Тако је његова филозофија пронашла пут и поштоваоце на свим континентима.

Дугин је написао "Четврту политичку теорију", "Мистерије Евроазије", "Основе геополитике", "Политички платонизам: филозофија политике" и бројна друга дела.

"Срби су пробудили мултиполарни свет" 

Александар Дугин је више пута посетио Србију.

На Факултету политичких наука одржао је предавање 2018. године, а 2019. године обишао је изложбу "Одбрана 78", посвећену обележавању 20. годишњице од НАТО агресије у Музеју Града Београда.

Према његовим речима, Срби су пробудили многополарни свет, пробудили су Русију, пробудили су Кину.

"Евроазија је концепт који је дефинисан још пре сто година. Основали су га руски емигранти који су дошли у Југославију, Чехословачку, Немачку и друге европске земље. Они су желели да схвате право значење и суштину руске културе и цивилизације. Дошли су до спознаје да се Русија не може посматрати само у склопу западне културе, али ни само као део Истока и источних друштава", рекао је Дугин.

Руски поглед на Дугина

За разлику од медија на Западу, руски медији не сматрају Дугина превише утицајним на државну политику иако не споре да је саветовао бројне политичаре. 

Сматрају да Дугин није толико близак председнику Путину колико се то на Западу сматра и то објашњавају чињеницом да никада није имао неку званичну функцију.

Такође, наводе да су Дугинови ставови превише радикални чак и за руске националисте и да је то разлог зашто му је 2014. ректор Московског државног универзитета укинуо професуру и сменио га с места шефа Одељења за социологију и међународне односе уз образложење да је универзитет место за науку, не за политику.

Дугин је то у јавности објашњавао "утицајем неких либералних и атлантистичких кругова".

Амерички глобално-политички тинк-танк РАНД писао је 2017. године да упркос веровању западних медија у Дугинове блиске везе са Кремљом он пре може да се сматра „екстремистичим провокатором са ограниченим и периферним утицајем него утицајним аналитичарем који оставља дубоке трагове у политици", преноси Раша Тудеј.