Порески скандал у Јапану – профит 46 милијарди долара, порез нула

Јапански гигант електронске и телекомуникационе индустрије "Софтбанк", на чијем челу се налази један од три најбогатија човека у земљи оснивач и генерални директор Масајоши Сон, држави на име пореза пуних једанаест година није уплатио ниједан јен пореза, извештава угледни економски часопис Никеи.

Штавише, у једној од тих година, фискалној 2020. "Софтбанк" је остварио највећи профит за једног привредног субјекта у историји јапанске економије, у износу од чак пет билиона јена (46 милијарди америчких долара).

Пореске уплате те компаније која је у далекоисточној царевини и власник шампионског бејзбол тима а у САД већински власник телефонског оператoра "Спринт" до сада су биле непознате јавности.

Јапански медији јављају да је конгломерат последњих година под лупом пореских власти, чији су чиновници путовали и у иностранство како би обавили инспекцију његовог пословања, али да нису пронађене неправилности.

То значи да је компанија деловала у складу са законом, вешто користећи рупе у њему, због чега се већ извесно време од Владе тражи да парламенту предложи реформу пореског система који би спречио парадокс у којем сваки појединац, радник предузећа, годишње плати хиљаде долара пореза, док привредни субјекти који зарађују десетине милијарди пролазе без иједног јена државног намета.

Сматра се да је тајна у томе што "Софтбанк" пореским властима, с једне стране, традиционално пријављује велике губитке, неке реалне а многе само формалне и генерисане свесним трансакцијама усмереним да искористе слабости у законском оквиру, а са друге стране ужива олакшице које се односе на приход стечен на дивиденде исплаћене на власнички удео у страним предузећима, одакле долази велики део његових прихода.

Осрамоћени бизнис иноватор

Новинарско откриће о пореским (не)обавезама "Софтбанка" баца другачије светло на ту компанију, која је у Јапану до сада важила за једну врсту идеалне капиталистичке бајке – мегакорпорација која се купа у новцу и има моћ да осетно мења друштво, а која је почела као скромни приватни бизнис једног јединог човека у његовом сопственом дому. Јер, "Софтбанк", који је у првој години овог века постао друга највреднија компанија у Земљи излазећег сунца те и сада вреди више десетина милијарди долара, основан је у граду Фукуока на острву Кјушу 1981. године као мали лични бизнис Масајоши Сона, који је тада био у раним двадесетим, и који се састојао у продаји компјутера склопљених од набављених делова.

Компанија је нарочито постала позната у Јапану када је преузела домаћи огранак америчке интернет компаније "Јаху" и откупила локални бејзбол тим у Фукуоки, који је својом економског снагом касније учинила вишеструким узастопним шампионом и доминантним клубом у том у Јапану деценијама најпопуларнијем спорту.

Пробивши се из компјутерског у телекомуникациони сектор, "Софтбанк" је у Јапану стекао огромне приходе када је први увео у продају паметне телефоне америчке компаније "Епл" и тако дубоко трансформисао ту индустрију у којој су до тада скоро сто посто тржишта држали домаћи произвођачи традиционалних телефона као што су "Сони", "Панасоник" и "Шарп".

"Софтбанк" је познат и по томе што је на скромној инвестицији од двадесет милиона долара у кинеску интернет компанију "Али Баба" седам година касније након куповине тих деоница њиховом продајом зарадио невероватних десет милијарди долара.

Тај конгломерат чије је седиште данас у Токију је у 2017. години оформио фонд за инвестиције у старт апове, тежак чак 100 милијарди долара, те поседује деонице мноштва компанија из области електронске трговине, производње чипова и телекомуникација, међу којима је и британска фабрика полупроводника "АРМ". Његов оснивач и већински власник Масајоши Сон је фигура која се због своје храбрости и визионарског улагања у информационе технологије у Јапану пореди са Стивом Џобсом.

Међутим, у Јапану крупне компаније традиционално, из културолошких и моралних разлога, не настоје да искористе сваку законску повољност да би у потпуности умакле опорезивању, па ће чињенице које је о "Софтбанку" домаћој и светској јавности открио економски дневник Никеи сигурно бацити велику сенку на углед компаније и њеног оснивача, јапанског бизнисмена корејског порекла.

Оне ће вероватно и убрзати измене пореског система, поготово што је јапанској држави, у којој јавни дуг у односу на бруто друштвени производ износи невероватних 263 посто, у виталном интересу да повећа приходе од пореза, нарочито у контексту повећане потрошње и задуживања ради давања субвенција привреди и становништву због губитака које су претрпели услед епидемије новог коронавируса и поскупљења струје и енергената проузрокованог кризом у Украјини.