Кутије за остављање беба у САД, све јача подршка за сигурна уточишта након забране абортуса

Кутија за бебе у сигурном уточишту у ватрогасном дому у Кармелу, Индијани, изгледала је као кутија за књиге из библиотеке. Доступна је три године за све који су желели да анонимно предају бебу.

Међутим, нико га никада није користио до почетка априла. Када се аларм огласио, Виктор Андрес, ватрогасац, отворио је кутију и пронашао, на своју неверицу, новорођеног дечака умотаног у пешкире.

То откриће објавиле су локалне ТВ станице, које су похвалиле храброст мајке, назвавши то "тренутком за славље".

Касније тог месеца, Андрес је извукао још једно новорођенче, девојчицу, из кутије. У мају се појавила трећа беба. До лета, још три бебе су остављене у боксовима за бебе широм те америчке државе.

Кутије за бебе су део покрета за сигурно уточиште, који је дуго био уско повезан са активизмом против абортуса.

Сигурно уточиште нуде мајкама начин да анонимно предају своју новорођенчад на усвајање и, кажу заговорници, избегавају да их повређују, напусте или да чак дође до чедоморства.

Уточишта могу бити кутије, које омогућавају родитељима само да оставе бебу и да не морају да буду виђени.

Традиционалније, таква уточишта су постављена у болницама и ватрогасним станице, где је особље обучено да прихвате бебу од родитеља у кризи.

Све државе имају закон о сигурном уточишту 

Свих 50 држава има законе о сигурном уточишту који штите мајке које се предају од кривичних пријава.

Први, познат као закон "Беба Мојсије", усвојен је у Тексасу 1999. године, након што је један број жена оставио бебе у канти за смеће или контејнерима. Али, оно што је почело као начин да се спрече најекстремнији случајеви злостављања деце, постало је шири феномен, посебно подржан међу религиозном десницом, која снажно промовише усвајање као алтернативу абортусу.

Током протеклих пет година, више од 12 држава је усвојило законе који дозвољавају кутије за бебе или проширују опције сигурног уточишта на друге начине.

Предаје у сигурном уточишту, кажу стручњаци за репродуктивно здравље и добробит деце, вероватно ће постати све чешће након одлуке Врховног суда да поништи случај Роу против Вејда и забрани абортус.

Током усмених аргумената у случају Добс против Џексонове женске здравствене организације, судија Ејми Кони Барет је сугерисала да закони о сигурном уточишту нуде алтернативу абортусу дозвољавајући женама да избегну "бреме родитељства". У одлуци судија Семјуел А. Алито млађи је навео законе о сигурном уточишту као "модерни развој" који је, по мишљењу већине, отклонио потребу за правима на абортус.

Али за многе стручњаке за усвајање и здравље жена, предаја бебе у сигурно уточиште је знак да је жена "пропала" кроз пукотине система. Можда су скривале трудноћу и рађале без пренаталне неге, или можда пате због насиља у породици, зависности од дрога, бескућништва или менталних болести.

Сама усвајања такође могу бити проблематична, јер жене потенцијално нису свесне да укидају родитељска права, а деца остају са мало информација о пореклу. 

Ако родитељ користи сигурно уточиште, "дошло је до кризе и систем је већ на неки начин заказао", рекао је Рајан Хенлон, председник Националног савета за усвајање.

Предаје беба још ретке 

Предаје беба у сигурна уточишта су још увек ретке. Национална асоцијација за сигурна уточишта процењује да се 2021. догодило 115 легалних предаја.

Последњих година било је преко 100.000 домаћих усвојења годишње и више од 600.000 абортуса. Студије показују да је велика већина жена које су порицале абортус незаинтересоване за усвајање и настављају да одгајају своју децу.

Али, покрет за сигурно уточиште постао је много истакнутији, делом због подстицаја активисткиње која има корене у активизму против абортуса, Монике Келси.

Са Келсијевом и савезницима који лобирају широм земље, државе као што су Индијана, Ајова и Вирџинија су настојале да олакшају, брже и анонимније предају беба у безбедна уточишта - дозвољавајући старијим бебама да буду остављене, или дозвољавајући родитељима да напусте место без разговора са другом одраслом особом или деле било какву медицинску историју.

Неки који раде са децом из сигурног уточишта су посебно забринути због кутија за бебе. Сада их има више од 100 широм земље.

Како ради сигурно уточиште - закључавање, аларм и позив полицији 

Келсијева је бивша медицинска сестра и ватрогасац и усвојеница која каже да ју је по рођењу напустила њена мајка тинејџерка, која је била силована.

Она се први пут сусрела са "сигурним" концептом који датира још из средњевековне Европе - на путовању у цркву у Кејптауну у Јужној Африци 2013. године.

Вратила се кући у Индијану да би основала непрофитну организацију и поставила прву кутију за бебе 2016.

Да би користио једну од кутија, родитељ отвара металну фиоку како би открио болничку колевку са контролисаном температуром

Када је беба унутра и фиока је затворена, аутоматски се закључава и родитељ је не може поново отворити.

Активира се аларм и особље објекта може да приступи. Кутија такође шаље позив полицији.

Двадесет и једна беба је остављена у кутијама од 2017. године, а просечно време које дете буде у боксу је мање од два минута, рекла је Келсијева.

Прва тачка контакта - линија за хитне случајеве 

За неке жене које траже помоћ, прва тачка контакта је дежурна линија за хитне случајеве.

Та телефонска линија, и још једна коју одржава Национална алијанса за сигурно уточиште, говоре позиваоцима где и како могу легално да предају децу, заједно са информацијама о традиционалном процесу усвајања.

Али, телефонска линија Келсијеве не говори о законским временским ограничењима за поновно уједињење са бебом, осим ако позиваоци то не затраже.

У Индијани, која има већину кутија за бебе, државни закон не прецизира временски рок за укидање права биолошких родитеља након предаје бебе у сигурно уточиште или на усвајање.

Према Дон ван дер Моеру, тужиоцу у округу Овен у Индијани, који има искуства са законима о напуштању новорођенчади у држави, биолошке породице могу слободно да се изјасне све док суд не укине родитељска права, што се може догодити 45 до 60 дана након анонимне предаје бебе.

Пошто су та одустајања анонимна, обично доводе до затвореног усвајања. Биолошки родитељи нису у могућности да бирају ко ће усвојити њихову децу, а усвојеници остају са мало или без информација о биолошкој породици или медицинској историји.