Немци не купују као раније, не знају шта их чека

Пети пут узастопце је немачка индустрија добила мање наруџбина него у претходном месецу. У јуну је разлика била 0,4 одсто у односу на мај.

На први поглед то не изгледа као велики пад, али у другом тромесечју се накупило 5,6 одсто мање посла.

Водећи економ велике немачке банкарске куће Комерцбанк Јерг Кремер каже да се додуше у време пандемијског прекида достављачких ланаца накупило доста заосталих наруџбина, али и да оне неће спречити предстојеће проблеме у индустријској производњи. "Опасност од рецесије расте", каже он.

С тим рачунају и други економисти. Формално, економска рецесија се констатује када у два тромесечја заредом економија земље опада. Кризу очекује и Декабанк. "Могло би да се деси, да се рецесија продужи са четвртог тромесечја ове године на друго тромесечје следеће", каже економски стручњак за раст Андреас Шојерле.

Међутим, опадање броја наручених роба, послова и услуга само је један од знакова све теже економске ситуације. Има више разлога за слабљење економије.

Инфлација прождире куповну моћ

Висока стопа инфлације слаби куповну моћ потрошача: "Грађани себи више не могу да приуште тако пуно и можда и не желе више да троше", каже Шојерле. Они не знају који ће трошкови још да их снађу због раста цена енергената у рату, нарочито гаса.

Индекс потрошачке климе показује да расположење за потрошњу у Немачкој крајем јула и даље опада.

Са друге стране и светска привреда је ослабила. То се односи пре свега на Сједињене Америчке Државе као једно од најважнијих тржишта за немачку индустрију. Пошто је америчка инфлација узнапредовала, тамошња централна банка брже уводи противмере од Европске централне банке.

Осим тога, несигурност у снабдевању гасом тишти и привреднике. "Вероватно неће бити великих рестрикција наредне зиме", сматра Шојерле. Али додаје да ће предузећа највероватније штедети енергију, па ће мање производити него што би то иначе био случај.

Поврх свега овога нико не зна колико снажан ће бити повратак пандемије наредне зиме. Привреда је погођена повећаним одсуством радне снаге због боловања. Затварања се вероватно у Немачкој више неће дешавати, сматра Шојерле, али додаје да се мора са тим рачунати да ће Кина привремено затварати неко градове или луке. Овог пролећа се могло видети какве последице таква затварања имају за ланце испоруке.

Страх од несташице гаса парализује предузећа

Укупно узев, опада оптимизам предузетника. Индекс пословног расположења показује да се ситуација са потражњом у јулу погоршала у односу на јуни. А испитивачи јавног мњења у економској сфери увек пропитују и економска очекивања предузетника. Она су за наредних шест месеци знатно опала.

Јерг Кремер који ради за Комерцбанк каже да се тај смањени ниво очекивања појављује у економској кризи и одражава "врло реалне ризике". Он додаје: "Напослетку, Путин се игра вентилом за гас, и тако подстиче страх од кризе". Кремер сматра да руски председник на тај начин жели да измрцвари немачку јавност: "Тај рат живаца у вези са гасом утиче на несигурност предузећа која онда постају опрезна приликом наручивања."

Чује се и аргумент да би муштерије могле да сторнирају наруџбине или да их одгоде. Тиме би се постепено могла потрошити велика резерва нагомиланих наруџбина из пандемијских времена.

Рецесија је дакле скоро неминовна. Али она не би смела бити тако велика и дубока као за време светске финансијске кризе или током првих месеци короне.

"Немачка привреда би могла да опадне највише за око 0,4 одсто", процењује Шојерле. Али ни опоравак након тога неће бити тако снажан. Јер проблем недовољне снабдевености гасом остаје.

И у зиму наредне године може се рачунати са већим оптерећењем. А то би могло делове немачке индустрије понукати да неке своје погоне преместе у иностранство, тамо где је енергија јефтинија и стоји им на располагању. Тренутне потешкоће могу довести и до дугорочних структурних промена у привреди.