Јапан, дан за вешање

У уторак је у Јапану обешен тридесетдеветогодишњи злочинац Томохиро Kато, који је у јуну 2008. године у Токију усмртио седам и ранио једанаесторо људи.

То је друго погубљење које одобрило Министарство правде те далекоисточне царевине од ступања на функцију премијера Фумија Kишиде у октобру прошле године, односно четврти злочинац који је скончао на губилишту за време његове владе, пошто су прошлог децембра одједном усмрћена три осуђеника.

Kатов крвави пир својом бруталношћу и насумичношћу шокирао је Јапан, тако да јавност у Земљи излазећег сунца и данас памти злочин, те углавном нема сумње у исправност одлуке суда и оправданост извршења најтеже казне.

Kато, тада житељ градића Сусано у префектури Шизуока, довезао се у престоницу Токио изнајмљеним камионом и њиме се залетео у пешачку зону у кварту Акихабара, где се у том тренутку, у рано поподне, на улици налазило више стотина људи.

По сведочењу очевидаца, Kато је потом изашао из возила и ножем сечива дужине око 30 центиметара избо све три особе које је претходно оборио у налету камионом.

Он се потом дао у насумичну, бесну потеру за грађанима који су се ту затекли и убадао свакога кога је стигао, побивши укупно седам и ранивши 11 људи. Међу повређенима је био и један полицајац који је својим телом заштитио пролазника.

Припадници снага реда спутали су Kатоа на месту злочина, али се он при хапшењу опирао, упустивши се у борбу дугим ножем и пендреком са полицајцем који му је први пришао. Оружје је положио тек када га је други чувар закона узео на нишан и припретио да ће пуцати у њега.

Психичка анатомија злочина

Kато је радио у фабрици ауто-делова у месташцу Сусано у префектури Шизуока, која је позната по бројним фабрикама аутомобила, камиона и мотоцикала.

Пореклом са севера Јапана, из префектуре Аомори, он је по завршетку више стручне школе за ауто-механичаре провео неколико година незапослен, да би се, након што се регистровао у једној токијској фирми за посредовање у запошљавању, обрео у Шизуоки, где је добио несигуран ангажман на одређено време као фарбар.

Мада у време када је починио један од најтежих злочина у историји Јапана друштвени медији попут Фејсбука нису постојали или нису били широко распрострањени, он је практично "преносио" свој пут ка Токију шаљући поруке мобилним телефоном на веб-сајт за четовање и у њима читаоцима јасно и детаљно ставио до знања да се запутио у престоницу да почини масакр, те најавио и конкретни модалитет злочина, написавши да планира да убиства почини коришћењем возила и хладног оружја.

Након злочина, његови средњошколски наставници су изјавили медијима да је Kато био сасвим обичан ђак, али су суседи у његовом завичају испричали новинарима да је физички малтретирао мајку.

Неколико недеља пред масакр, Kато је на поменутом сајту изразио незадовољство и гнев у вези са радним условима и усамљеношћу, односно због свог живота у целини, поменувши да жели да некога убије, али нико од корисника није упозорио снаге реда.

Интересантно је да његови послодавци нису имали замерке на његов рад.

Јапански криминолози сложили су се у оцени да се Kато осећао изолованим и неуспешним, те да је за то кривио друштво а не себе, као и да је масовним убиством вероватно желео да привуче пажњу јавности.

Дуг пут до вешала

У Јапану на извршење смртне казне сада чека чак 107 особа.

Највећи број судских погубљења у једној календарској години обављен је 2018, када су обешени припадници религијског култа "Аум Шинрикјо", који су починили више тешких злочина деведесетих година прошлог века, од којих је најпознатији масовни напад бојним отровом сарином на путнике токијске подземне железнице 1995, када је погинуло 13 а повређено преко 6.000 особа.

У Јапану се смртна казна углавном изриче за вишеструка убиства или посебно свирепа појединачна убиства и извршава се вешањем.

Јапан због праксе спровођења смртне казне деценијама критикују не само невладине организације, већ и Уједињене нације и владе земаља Европске уније. (РТС: Јапан наставио са извршењем смртне казне, погубљена три осуђеника)

Далекоисточна царевина је једна од ретких економски развијених земаља света која на целој својој територији спроводи смртну казну.

Мада је и Kатово погубљење наишло на осуду домаћих активиста за људска права, нарочито јапанског огранка Амнести интернешенала, који је на конференцији за штампу организованој поводом погубљења нагласило да је Kато намеравао да затражи поновно суђење, те да чак 144 земље законски не признају или бар у пракси извршавају смртну казну, она у острвској царевини и даље ужива велику подршку у народу и није фактор који би могао да утиче на исход избора.