Да ли ће страх од Русије присилити Шведску на уступке Ердогану

Булент Кенеш је мислио да више неће имати брига када се једном домогне Шведске. Том бившем уреднику листа Тoday's Zaman већ је суђено због критика на рачун турског председника, а након неуспелог државног удара 2016. знао је да ће Ердоганов обрачун с политичким противницима бити жесток.

Зато је успео некако да се извуче из Турске. У Стокхолму је, каже, започео нови живот. "Дубоко сам уздахнуо и себи рекао себи: Опасности је прошла!"

Али, олакшање је било кратког века.

Шведске власти у фебруару 2022. године обавестиле су Кенеша да турска влада тражи његово изручење и да ће морати пред судом да образложи зашто му је потребна заштита у Шведској.

Саопштили су му и да се његов случај разматра пред Врховним судом Шведске.

Турска влада је 18. маја објавила да ће блокирати захтев Шведске и Финске за придруживање НАТО ако те две земље не предузму одређене активности, укључујући и изручење људи са "црне листе", које Ердоган сматра "терористима".

Турски председник на крају је дозволио тим двема земљама да започну процес приступања војној алијанси и на самиту НАТО у јуну у Мадриду потписан је одговарајући, трилатерални меморандум.

Ердоган је притом нагласио да је Шведска обећала да ће Турској испоручити још 73 особа - у супротном ће јој врата војног савеза остати затворена.

Меморандум о неспоразуму?

У меморандуму из Мадрида, међутим, се таква обавеза не наводи и шведска влада пориче да је тако нешто обећала. Није јасно чија би имена могла да буду прослеђена шведским властима уз захтев за изручење.

Булент Кенеш је сигуран у једно: каква год "листа" да постоји, његово име је врло вероватно на њој. Кад претражује на интернету, он брзо проналази своје име међу "осумњиченима за тероризам".

Каже да га је режим у Анкари оптужио за толико злочина, да их је напросто немогуће физички починити. Уједно негира да је следбеник Фетулаха Гулена, који живи у САД и којег је Ердоган прогласио за терористу.

Кенеш тврди да је "само новинар и академик" који се усуђује да критикује и наглашава да није повезан ни са једном политичком организацијом. "Мислим да је било непотребно да шведска влада за то покреће судски процес. Но, он је сада у току", каже Кенеш.

У нормалним околностима он не би сумњао у позитиван исход, али тренутно "није сто посто сигуран", с обзиром на то да је Шведска променила свој став по питању неутралности и жели да се придружи НАТО.

Шведска посланица на мети

Кенеш није једини којег муче такве бриге. Аминех Какабавех је шведска посланица курдско-иранских корена и каже да је "веома, веома забринута" због договора који Шведска прави с Ердоганом.

Страхује да ће, упркос обећањима шведска владе да неће мењати тренутну праксу према азилантима, неки људи ипак бити изручени Турској што би угрозило њихов живот.

И посланица Какабавех је дуго била на мети Ердоганових излива беса. Назвао ју је "терористкињом" због њене подршке Курдима.

Каже и да су је последњих дана турски медији под контролом владе означили као чланицу Радничке партије Курдистана (ПКК), коју су владе ЕУ званично прогласиле терористичком организацијом. Какабавех одбацује те оптужбе из Анкаре, док истовремено турски амбасадор у Шведској иде толико далеко да тражи њено изручење, иако она и није турска држављанка.

Шведска посланица каже да јој телефон нон-стоп звони, зову је "стотине и стотине људи" забринутих како за њену, тако и за своју сопствену безбедност. Страхују пре свега од тога шта може да се догоди ако се усуде да отпутују ван Шведске.

Какабавех упозорава да то што се налази на неком од Ердоганових спискова чини ствар "веома опасном", јер би је владе земаља пријатељски настројених Ердогану, на основу међународне потернице коју је издала Турска могле да их ухапсе у иностранству.

Заставе ПКК у Стокхолму

Иако се чини да је мало оних који очекују да ће Шведска да промени своју великодушну политику азила због Ердоганових захтева, ипак влада забринутост због тога што би, на основу меморандума из Мадрида Турска могла да захтева од шведских власти да предузму кораке које оне тренутно не спроводе.

У тачки 5 стоји: "Финска и Шведска обавезују се да ће спречити активности ПКК, као и свих других терористичких организација и њихових продужених руку, али и активности појединаца или њихових мрежа повезаних с тим терористичким организацијама. Турска, Финска и Шведска договориле су се да ће појачати сарадњу у спречавању активности тих терористичких група."

На недавним демонстрацијама у Стокхолму, када се и Какабавех обратила присутнима, махало се заставама ПКК.

Аналитичар Арас Линд са Шведског института за међународне односе претпоставља да би Ердоган могао да одуговлачи спор све до јуна наредне године, односно док не буде поново изабран за председника.

"То се веома добро уклапа у тамошњи. Мислим да је то покушај да се скрене пажња са веома високе инфлације која отежава људима свакодневни живот, али и са предстојећих председничких и парламентарних избора на којима се Ердоганова партија АКП бори за гласове бирача", каже аналитичар.

Арас Линд, такође, додаје: "Мислим да ће Шведска наставити да обрађује захтеве за изручење на основу шведског закона и међународног права. Не мислим да ћемо видети било какву промену по том питању. Такође, мислим да Турска то у неку руку разуме."

Међутим, избори у Турској одржавају се тек за годину дана, а то је за Шведску која чека чланство у НАТО предуго. Булент Кенеш се нада да неће морати да чека толико.

Очекује да ће до септембра сазнати да ли ће остати на безбедном, у Шведској, или ће се његов "живот достојан човека" окончати депортацијом у Турску.