четвртак, 14.07.2022, 19:27 -> 21:44
Извор: РТС
Аутор: Раде Мароевић @maroevic
Збрка у Малију, судар Истока и Запада на тлу Африке
Мали је забранио ротације припадника мисије Уједињених нација, неколико дана пошто је на аеродрому у престоници, Бамаку ухапшено безмало 50 војника из Обале Слоноваче. Деценија великих проблема у Малију ескалирала је недавном најавом повлачења француских трупа у Нигер и истовременим доласком припадника руске групације "Вагнер". Влада контролише само трећину територије државе у којој су и даље веома активни Исламска држава и Ал каида.
Два авиона у којима се налазило 49 војника, оружје и муниција слетели су у недељу на међународни аеродром у Малију, након чега су их ухапсиле локалне снаге, тврдећи да се ради о "плаћеницима намерним да угрозе безбедност и реформе у земљи".
"Донели су оружје и војну опрему... Стигли су без одобрења са мрачним циљем да спрече повратак државе уставном поретку", рекао је дан касније портпарол владе Абдулаје Маига.
Уједињене нације, пре свих портпарол мисије МИНУСМА, нису понудили претерано јасно објашњење зашто су у ствари војници из Обале Слоноваче стигли у Бамако, наводећи да се "највероватније ради о рутинској логистичкој подршци".
Портпарол мисије МИНУСМА, Оливије Салгадо објаснио је да ухапшени војници нису део мисије УН, као и да су власти Малија унапред требале да буду обавештене о њиховом доласку.
Званичници у престоници Малија тврде да такво обавештење нису добили.
Додатну забуну унели су званичници УН у Њујорку који тврде да, у оквиру мисије светске организације, ови војници формално нису распоређени ови војници из Обале Слоноваче.
Власти у Абиџану затражили су "моментално ослобађање" заточених припадника оружаних снага.
"Наглашавам да су ухапшени војници уредно регистровани у документима мисије МИНУСМА и после слетања у Бамако нису имали времена да заврше административне формалности", рекао је саветниг генералштаба војске Обале Слоноваче, пуковник Гезо Махи Арман.
Бамако, иза решетака
Заробљени војници су већ неколико дана иза решетака у жандармеријском комплеску у престоници, где их "испитују" локалне власти, које тврде да су војници из Обале слоноваче говорили о различитим разлозима због којих су дошли у Бамако.
Локални медији тврде да су неки од ухапшених тврдили да су на "тајној мисији", док други тврде да су дошли као испомоћ немачком контигенту у саставу мисије УН.
Власти у Бамаку су, одмах, суспендовале летове немачке авиокомпаније САС (Sahelian Aviation Services) јер је, наводно, "изиграла поверење оружаних и безбедносних снага Малија".
Забрана рада ове авиокомпаније, аутоматски, у целу збрку увела је и намечке власти, па је министарка одбране Кристина Ламбрехт операцију хапшења назвала "проблематичном" и затражила моментално ослобађање заробљених војника.
Упозорење немачке министарке успедило је три месеца пошто је Бундестаг продужио учешће војника из Немачке у Малију на још годину дана и контигент са 1.000 повећао на 1.400 војника.
МИНУСМА броји укупно око 12.000 војника и нешто мање од 2.000 полицајаца. Од почетка ове мисије, 2013. године, у Малију је убијено око 250 припадника мировних снага.
Немачка је појачала снаге у овој афричкој држави недуго пошто је Француска, због лоших односа са пуковником Асимијем Гојитом, одлучила да снаге из Малија пребаци у Конго и још неколико околних држава. Пуковник Гојита, који је на власт доспео после пуча у мају прошле године, обећао је да ће у тој држави избори бити одржани у наредне две године, али је у међувремену, ојачао односе са Москвом.
Хапшење војника из Обале Слоноваче уследило је недуго пошто је Француска оптужила Русију да је у Мали упутила плаћенике компаније "Вагнер" са задатком да инсценирају злочине за које би, касније, оптужиле француске војнике.
Оптужбама се, одмах, прикључио и Вашингтон, али је Москва демантовала било какву везу са припадницима "Вагнера", објашњавајући да се ради о руским војним инструкторима, који су "комерцијалним уговором" упућеним у Мали како би помогли обуку тамошње војске.
Упоредо са државним ударом у Малију, сличне ситуације догодиле су се и у Чаду и Буркини Фасо, где су, један за другим падали профранцуски лидери, чиме је полако нестајао утицај Париза на развој догађаја у бившим колонијама.
Одмах после одласка Француза, у њихову базу у граду Менака ушли су припадници "Вагнера", што је на концу довело до размене тешких оптужби између Париза и Москве.
Суштински, француски војници су базу напустили после "уверљивих обавештајних информација" да ће око комплекса бити организоване антифранцуске демонстрације, као и да ће бити "пронађена тела за чију ће смрт бити окривљени Французи".
Недуго затим, западне обавештајне службе су оптужиле војнике пуковника Гојите и десетак маскираних бораца, које су дипломате у истраживању Њујорк тајмса означиле као "вагнеровце", да су у селу Мура побили становнике и њихова тела сахранили у две масовне гробнице.
Власти Малија су тај догађај назвале "великом победом" против радикалних исламист у којој је убијено више од 200 и заробљено више од 50 особа. У интерним извештајима УН наводи се да је у овом селу убијено око 500 људи.
Од 2012. године, у Малију су изведена три државна удара и земља се, због низа околности, сматра изузетно политички нестабилном.
Коментари