Илон Маск и одустајање од Твитера, game over или паре на Сунце

Корисници, ми, живи људи, ми бројеви, значимо новац. Што више корисника има нека платформа, ако зарађује од реклама, као Мета или Твитер, то онда значи и више новца од рекламирања. А Твитеру, чини се, не иде баш најбоље.

Милица Кулић, доценткиња Факултета политичких наука у Београду подсећа да је Вашингтон пост у једном тексту навео да се Твитер тренутно суочава са својим најгорим сценариом.

"Чини се да они сада гледају како да на најмање болан начин изађу из великог скандала јер се не зна да ли је горе то што су остали без највеће трансакције коју оваква трговина памти или утисак да не могу (или не желе) да се реше лажних налога, од којих такође зарађују. Једноставно, тешко је замислити логично објашњење намењено корисницима, да компанија Твитер не може или не жели да уклони лажне налоге. То значајно говори о немоћи компаније или о њеном манипулативном карактеру, на мрежи која је представљена као платформа без цензуре, која ослобађа и нуди плуралитет мишљења, практично као врхунац демократије", истиче Кулићева.

Онда се поставља и питање коју поруку шаље Маск и другим мрежама и нама као корисницима? Да ли Маск говори о томе да ако Твитер не говори истину, то исто раде Мета и Тик-ток?

Кулићева наводи да то није ништа што већ нисмо знали.

"Поново смо схватили да је све бизнис, а демократије и слободе има онолико колико се у ту шему уклопе", напомиње Кулићева.

Цена акције и јо-јо ефекти 

До средине маја цена акција Твитера пала је на мање од 40 долара по акцији, знатно мање од 54,20 долара на колико је Маск пристао крајем априла. 

Због тога се претпоставља, пише Тек Кранч, да је Илон Маск и одустао од куповине. 

Масков аргумент је да је Твитер погрешно представио податке о активном броју дневних корисника који могу да се монетизују, од којих може да се заради, и на тај начин прекршио услове уговора.

Правни тим власника Тесле тврди да му Твитер није дао довољан приступ подацима да би спровео сопствену анализу, иако није јасно како би се та анализа разликовала од Твитерових метода.

У писму "раскида" се такође наводи да је Твитер рекао Маску у непријављеном телефонском разговору да компанија укључује суспендоване налоге у активне кориснике који се могу уновчити, што сматрају доказом за оптужбе да рачуни компаније нису изнад свега. 

С друге стране, самом објавом да одустаје, порасла је вредност акција Тесле, јер су инвеститори позитивно реаговали на потез Маска да раскине уговор вредан 44 милијарде долара за куповину Твитера.

Акције Тесле порасле су за 14,51 одсто, на 752,29 долара у петак. Цена акција је наставила да расте после редовних сати трговања за 3,39 одсто, пре него што се раст зауставио на око 2,68 одсто.  

Претходно су акционари Тесле јавно изразили забринутост о Масковој способности да ефикасно управља том компанијом док поседује Твитер, заједно са другим гигантима – Спејс ексом, Неуралинком и Боринг компанијом. Њихови апели постајали су све гласнији како су Теслине акције наставиле да падају.

Почетком априла, када је Маск преузео 9,2 одсто удела у Твитеру, поставши највећи акционар те компаније, акције Тесле пале су за више од 34 одсто.

Један од већих падова у последњих неколико месеци догодио се 26. априла, дан након што је Маск пристао да купи Твитер за 44 милијарде долара. Теслине акције пале су за више од 12 одсто, чиме је њихова тржишна капитализација смањена на 906 милијарди долара.

Међутим, чини се да и Маск и Твитер рачунају и на праксу надлежног суда у Делаверу, по којој, како пише Ројтерс, спорна спајања и аквизиције које доспевају чешће завршавају тако што стране поново преговарају или онај ко преузима плаћа нагодбу да одустане, уместо да судија нареди да се трансакција заврши.

Маск би због одустајања од куповине могао да плати милијарду долара, колико по уговору износи накнада за одустајање од куповине, али би Твитер могао да изгуби много више. Пре свега поверење.

Бот, спам, и битка за "праве" кориснике 

Колико су бројеви важни, али и каква је методологија Твитера и политика о ботовима, сведочи објава извршног директора компаније Парага Агравала од 16. маја.

Агравал је, објашњавајући методологију и "начине хватања" бот или спам налога рекао да ти налози уништавају искуство правих људи на Твитеру, а самим тим и бизнис на који се платформа ослања. 

У серији твитова наводи да су ботови "софистицирани и тешки за хватање", јер користе "координацију човека и аутоматизације".

"Борба против спама је невероватно динамична. Противници, њихови циљеви и тактике се стално развијају – често као одговор на наш рад. Не можете направити скуп правила за откривање спама данас и надати се да ће и даље функционисати сутра. Неће", навео је Агравал.

Агравал је тада навео да Твитер суспендује пола милиона ботова сваког дана, пре него што их било ко од нас види на свом фиду.

"Тежак изазов је у томе што су многи налози који изгледају лажни, заправо, прави људи. А неки од нежељених налога који су најопаснији и наносе највише штете нашим корисницима могу изгледати потпуно легитимно."

Због тога, тврди Агравал, стално развијају нове методе за борбу против ботова којих, према његовој процени има мање од пет одсто.

"Сваки ревизија од стране људи је заснована на Твитеровим правилима која дефинишу спам и манипулацију платформом, и користи јавне и приватне податке (ИП адресу, број телефона, геолокацију, потписе клијента/претраживача, шта налог ради када је активан…) да би направио разлику на сваком налогу. Коришћење приватних података је посебно важно како би се избегла погрешна класификација корисника који су заправо стварни. Име и низ бројева без слике профила и необичних твитова могу изгледати као бот или спам, али иза кулиса често видимо више показатеља да се ради о стварној особи", казао је Агравал.

Поставља се и питање како ће Маск да докаже да Твитер има више од пет одсто ботова и да је прекршио иницијални договор, уколико нема приступ интерним документима гиганта из Сан Франциска.

Лакше населити Марс него демократизовати Земљу

Милица Кулић истиче да Маск процењује да има 20 одсто лажних налога, а тражи да их буде испод пет одсто.

"Само у једном дану Твитер је обрисао више од милион лажних налога. Твитер, друштвена мрежа која је имала добар демократски потенцијал и изнедрила значајне промене у аутократским режимима, значајно је изгубила кредибилитет самом објавом да ће Маск купити ту медијску платформу. Зашто? Зато што је он тада нагласио да жели практично да ‘ослободи’ слободну друштвену мрежу, да се бори против цензуре, којој би могуће и сам био изложен. Он је критиковао гашење налога Доналду Трампу, а могуће да би и сам могао да постане жртва уредничке одлуке мреже која званично нема уредника. Сетимо се само његових објава током короне. Тада је тврдио да хлорокин, лек који га је као дете спасао од маларије у Јужноафричкој Републици, успешно лечи и корону. Имао је и друге изјаве које су биле на нивоу паранауке, иако је један од најдаровитијих изумитеља нашег доба", каже Милица Кулић.

Ту, сматра, постоји и други моменат.

"Могуће да је Маск схватио да се мало 'преиграо' – изгледа да је лакше населити Марс него демократизовати Земљу. Могуће да је он схватио да је тај процес претежак и за њега, да није лако мерљив као његови изуми и да, просто, не може да победи. Али, с друге стране, могуће да су и ти лажни налози заправо алиби да се и он извуче из ове трансакције која је у сваком смислу 'пренадувана', док акције Тесле опадају (а значајну су опале и кад је најавио да ће да купи Твитер). Као добар бизнисмен, схватио је да губи више него што добија и да то мора да заустави", истиче доценткиња ФПН-а.

Може ли Твитер да контролише Твитер

Ако Твитер, како тврди Маск не може да гарантује за кориснике и бројеве, како би онда та компанија могла да иде даље у борбу са лажним вестима, означавањем или суспендовањем налога?

На крају крајева, то да Твитер има 95 одсто "правих" корисника, могла би да буде лажна вест.

Милица Кулић сматра да тренутно није битно да ли има пет, осам или 10 одсто лажних или правих налога. Проблем је, истиче, друге врсте:

"Твитер показује да не може да контролише свој систем, односно да систем надилази оне који њиме управљају. Ако то није тачно, онда схватамо да Твитер неће да регулише свој систем, а ту опет постоји намера. Односно, проблем са Твитером је тај што је суштински прешао из нечега што је медијска платформа која нема уредничку одговорност, у медиј, који има уредничку одговорност, али је то уређивање селективно и није транспарентно."

У том случају, каже, поштеније је да имате медије са својим агендама, па знате ко су власници, која је агенда и према томе вреднујете информације, него да имате полу-медије који тврде да немају агенду, да имају потпуну инклузивност и промовишу плурализам, а онда спорадично уређујете, спорадично гасите одређене налоге због могућих политичких последица или означавате људе, организације и друге медије различитим маркицама како би други корисници били упозорени.

"Из овога изузимам гашење налога који имају узнемирујући садржај, позив на линч, говор мржње и друге категорије које су регулисане законима и у офлајн свету", наводи Кулићева.

"Слобода да, хаос не"

На питање да ли би овакав поступак могао да значи мање слободе говора за све – промену алгоритма и правила, имајући у виду да је Маск претходно обећавао супротно, више слободе за све, Кулићева каже да је од почетка била скептична према тој слободи. Слобода да, али хаос не, истиче она:

"Ко одговара за садржај и шта ћемо са говором мржње, претњама и другим садржајем који угрожава права другог, ако пустимо све? С друге стране, ако означимо само неке, да ли то значи да смо читаоца склонили од лошег садржаја и да ли значи да треба да верује онима који нису означени било каквом маркицом? Је ли и тада обманут?" 

Кулићева наводи предвиђања Ројтерсовог института за проучавање новинарства при Универзитету Оксфорд:

"Они предвиђају да ће сви наредни изборни процеси бити значајно обојени лажним вестима, ботовима, вештачком интелигенцијом и да је у томе опасност. То шта ће појединац да купи, за кога ће да гласа и како да гласа јесте роба која се продаје на друштвеним мрежама. Онај ко жели да утиче на вољу појединца, жели и да купи те информације." 

Луј Витон и Тифани или може ли то јефтиније

Упркос томе што је потписао обавезујући уговор о аквизицији, у писму од петка се такође тврди да је Маск "преговарао о правима приступа и информација у оквиру споразума о спајању управо како би могао да прегледа податке и информације које су важне за пословање Твитера пре финансирања и завршетка трансакције", преноси Си-Ен-Ен.

Твитер ће вероватно тражити од суда две ствари у парници против Маска, рекао је Брајан Квин, професор права на Бостонском колеџу.

Квин каже да се очекује да ће Твитер тражити одлуку да није прекршио уговор, а вероватно ће тражити и судски налог којим се захтева да Маск заврши куповину.

Приликом процене Маскових тврдњи, додао је Квин, суд ће вероватно размотрити информације које је Твитер пружио до сада, као и то да ли су Маскови захтеви за даље обелодањивање разумни и неопходни за завршетак посла – на пример, да ли су информације које жели потребне за задовољење владиних регулаторних прописа или обавеза финансирања. 

Међутим, чак и док се судски спорови настављају, две стране ће вероватно наставити да разговарају, рекао је Квин, а ситуација би могла да се реши кроз поновно преговарање о продајној цени.

Таква врста решења је уобичајена у споровима око спајања, додаје Квин и подсећа на недавни споразум луксузних брендова "Луј Витон" и "Тифани", који је доспео на суд, али је на крају склопљен по нижој цени.

Маскова тврдња да је потребно више информација "тешко је да се изнесе", додао је Квин.

"Судија у Делаверу ће бити прилично упознат са начином на који те трансакције функционишу и шта је нормално, а шта није", закључио је Квин.