И после Џонсона, Џонсон, бар до краја августа – торијевци добијају новог лидера

Одлуку о оставци, коју је и јавно потврдио Борис Џонсон, донео је после консултација са сер Грејемом Брејдијем, шефом Комитета 1922 – тела Конзервативне странке, које надзире рад посланика и њихово поверење у премијера и владу.

У говору, који је одржао испред улице Даунинг број 10, у присуству бројних новинара, али и супруге и новорођене кћерке, изостало је било какво извињење Бориса Џонсона за бројне неистине, изнете пред парламентом и јавности, које су последњих дана довеле до лавине оставки.

Оставке 59 званичника владе, укључујући ту и Џонсонове савезнике министра финансија Ришија Сунака и здравља Саџида Џавида, назвао је "менталитетом крда".

Џонсон је изнео жаљење само због свог неуспеха "да убеди колеге да настави са спровођењем програма владе".

Он је именовао чланове кабинета у оставци.

Многа имена су непозната широј јавности, јер су звезде Конзервативне странке мање-више напустиле Џонсонову орбиту.

Изузетак је само нови министар финансија Надим Захави, ирачки Курд и оснивач агенције за испитивање јавног мњења YouGov.

Њега многи виде и као најјачег кандидата за новог британског премијера.

Тиме се покреће процедура избора новог вође британских торијеваца.

Уобичајено је да избор новог лидера траје око месец и по дана јер, после истицања кандидатура и програма, број кандидата мора бити сведен на само два како би се чланство писмима изјашњавало о новом председнику странке.

Кандидатуру за лидера може да истакне свако ко ужива подршку осам посланика.

Посланици број кандидата своде на два гласањем у два круга.

Током трајања тог процеса Борис Џонсон вршиће дужност премијера у оставци а очекује се да би на тој дужности могао да остане барем до краја августа.

Уздах олакшања

Према испитивања чланства Конзервативне странке, које је спровео YouGov, 59 одсто торијеваца желело је да је Џонсон поднесе оставку.

Лидер лабуриста сер Кир Стармер поздравља одлазак Џонсона из Даунинг стрита оценом да је "то добра вест за земљу", као и надом да је одлука увод у "нови почетак за Британију" што је јасна алузија на настојање опозиције да издејствује превремене изборе.

Прва министарка Шкотске Никола Стурџен истиче да је "опипиљиво опште осећање олакшања, јер су окончани дани, па чак и месеци хаоса".

Стурџенова оцењује да Џонсон никада није поседовао премијерске квалитете.

Фунта је на вест о Џонсоновој оставци нагло скочила да би затим мало изгубила на вредности пошто је постало јасно да ће Џонсон обављати дужност премијера до јесени.

Акције сто највећих британских компанија на берзи скочиле су после најаве Џонсонове оставке.

Очекивана оставка

Џонсонову оставку очекивали су сви осим њега.

Политички аналитичари, али и водећи торијевци нису предвиђали опстанак Бориса Џонсона дуже од јула.

Но, није било лако убедити самог Џонсона на овај потез. Последњи је то покушао Мајкл Гоув, министар за социјалну политику, кога је Џонсон због тога отпустио телефонским позивом.

Тиме је Џонсон успео да против себе окрене другог најближег сарадника у борби за Брегзит.

Претходно је из најужег круга, новембра 2020. године, одстранио главног идеолога Брегзита Доминика Камингса.

Може се рећи да је Камингсов одлазак био почетак, а Гоувов крај Џонсоновог политичког суноврата.

Колико је британски премијер био одлучан у својој намери да не напушта премијерску фотељу, сведочи и чињеница да је било потребно да педесетак министара и високих службеника Владе поднесе оставку у последњих неколико дана само да би одржали притисак нужан за Џонсоново повлачење.

Убрзан одлазак

Најважнија су свакако била повлачења министра финансија Ришија Сунака и министра здравља Саџида Џавида.

Неповерење посланика у Џонсона је толико да заменик Комитета 1922 Нуш Гани сматра да Џонсон не треба да остане ни премијер у оставци, већ да ту дужност треба да препусти вицепремијеру Доминику Рабу.

Ту оцену понављају и државни сектретар за пословање Кваси Квартенг и бивша лидерка шкотских конзервативаца Рут Дејвидсон, али и многи други.

Зато се може очекивати да избор новог председника странке тече по хитном поступку.

Пут до оставке

Главни окидач за масовне оставке, које су Џонсона приморале на повлачење, била је оставка заменика шефа посланичког клуба Конзервативне странке у доњем дому парламента Криса Пинчера.

Поднео је оставку пошто је признао да се 29. јуна напио у једном лондонском приватном клубу, а затим сексуално узнемиравао двојицу мушкараца.

Одмах затим, сазнало се да је постојала слична пријава против њега из времена када није био на положају заменика шефа посланичког клуба.

Из Даунинг стрита негирали су да је премијер знао за ту пријаву када је одлучивао о његовом постављењу. Испоставило се да то није било тачно.

Та лаж била је кап која је прелила чашу стрпљења посланика, суочених са месецима Џонсоновог извињавања због ковид журки у зградама владе, губитком неколико посланичких мандата на недавним превременим изборима на четири изборне јединице и рекордном инфлацијом у последње четири деценије.

Одлазак Џонсона једно је од најдраматичнијих поглавља британске политичке историје.

Бројни аналитичари истичу да ће веровати да је отишао тек када физички буде напустио Даунинг стрит.